Izvor: Politika, 29.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusija nikad dalja od STO
Pridruživanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji ometa politički bojkot Gruzije, ali i čitav niz ekonomskih uslova koji su za Rusiju neprihvatljivi
Specijalno za „Politiku”
Moskva, 29. maja – Iako se očekivalo da pregovori u Ženevi o pridruživanju Rusije Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO), održani od 27 do 29. maja, budu korak napred na putu dugom 12 godina, oni su završeni tako da se čini da Ruska Federacija (RF) nikad nije bila >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dalje od cilja.
Pridruživanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji ometa čitav niz ekonomskih uslova koji su za Rusiju neprihvatljivi ali i politički bojkot Gruzije koja tvrdi da neće dozvoliti da se razgovara sve dok Rusija ne ukine odluku o uspostavljanju direktnih ekonomskih odnosa sa Abhazijom i Južnom Osetijom i nizu povlastica koje su sadržane u nedavnoj preporuci bivšeg predsednika Putina ruskim vlastima.
Pregovori su najpre bili zakazani za 6. maj, ali su odloženi zbog stava Gruzije. Ovog puta Gruzija je ponovo odbila da sedne za pregovarački sto. Rukovodilac odeljenja za pregovore ruskog Ministarstva za trgovinu Maksim Medvetkov je postupak Gruzije prokomentarisao rečima da njeni zahtevi nemaju nikakve veze sa STO. To je bio i stav Gruzije još u februaru ove godine, kada je obećala da neće postavljati prepreke pridruživanju Rusije STO, a o situaciji sa Abhazijom i Južnom Osetijom će razgovarati odvojeno. U međuvremenu je Rusija ukinula ekonomske sankcije koje su zemlje ZND uvele 1996. godine nepriznatim republikama, što je u Gruziji doživljeno kao direktan napad na suverenitet države.
„Mi ne možemo da razgovaramo o tamo nekakvim trgovinskim odnosima kad traju pokušaji da se anektira teritorija Gruzije”, izjavio je gruzijski ministar za reintegracije Temur Jakobašvili.
Pored toga, Gruzija je nezadovoljna i ekonomskim odnosima sa Rusijom. Iako je između dve zemlje 1994. godine potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini, Rusija je 2005. godine uvela zabranu na uvoz poljoprivrednih proizvoda i vina, a 2006. i na uvoz čuvene mineralne vode boržomi iz Gruzije. U obrazloženju se kaže da nisu odgovarali sanitarnim uslovima. Tako je trgovinska razmena 2007. godine spala na 647,1 milion dolara, od čega je ruski izvoz (gasa) – 586 miliona dolara.
Iako su posle odluke o ukidanju sankcija Abhaziji i Južnoj Osetiji, ukinute zabrane i za uvoz iz Gruzije, efekti se još ne vide.
Na put Rusije u STO prepreke postavljaju i skandinavske zemlje koje su nezadovoljne visokim carinama na izvoz drveta.
U skladu sa svojom politikom da od zemlje izvoznika sirovina postane izvoznik gotovih proizvoda, Rusija je u poslednje vreme, da bi omogućila bolje uslove svojim prerađivačima, dvaput povećavala takse na izvoz drveta. Švedska i Finska, kao veliki proizvođači hartije, insistiraju da za sve zemlje u okviru STO moraju biti jednake cene, tj. da sirovine plaćaju po ceni koja važi za ruske prerađivače, što Rusiji nikako ne odgovara.
Sledeća prepreka je Saudijska Arabija koja je 2005. godine, da bi ušla u STO, morala da pristane da svojim građanima prodaje naftu po istim cenama kao i u inostranstvu. Sada, uz podršku SAD, traži da to isto učini i „Gasprom”.
Sa predstavnicima Saudijske Arabije Maksim Medvedkov će iduće nedelje nastaviti razgovore u Rijadu.
Napredak u pregovorima niko ne očekuje brzo, tim pre što Rusiji, iako stalno ističe prednosti članstva u svetskoj organizaciji, to odavno više nije pitanje od prvorazrednog značaja. Pre samo nekoliko godina ona je bila daleko spremnija da prihvati uslove koje su joj postavljali, a pošto je ekonomski ojačala, misli pre svega o svojim interesima. Premijer Putin je u ponedeljak, na prvom zasedanju prezidijuma vlade, zatražio od prvog vicepremijera Viktora Zupkova i ministra za poljoprivredu Alekseja Gordejeva da pripremi spisak mera za zaštitu interesa domaćih proizvođača u okviru pregovora o pridruživanju Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Dao im je rok od nedelju dana da završe posao.
Rusija pokušava da se pridruži Svetskoj trgovinskoj organizaciji od 1995. godine. Već tada je generalni direktor STO Piter Sazerlend izjavio da će biti primljena već sledeće, 1996. godine. Ipak, iz godine u godinu nalaze se sve noviji i noviji razlozi da se taj čin odgodi. Do sada je RF uspela da obezbedi saglasnost 60 zemalja, što je daleko više od bilo koje druge zemlje učesnice. Čak je i Kina imala kraći put – morala je da razgovara sa samo 50 članica STO.
Ljubinka Milinčić
[objavljeno: 30/05/2008.]
.jpg)
