Izvor: Blic, 15.Nov.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusija i kriza
Akcije na berzi gube vrednost, kurs depresira, a centralna banka podiže kamatnu stopu. Ne samo u Srbiji, već i u Rusiji. Zašto?
Razloga svakako ima više. Neki komentatori smatraju da je, na primer, teško razumeti politiku centralne banke koja istovremeno dopušta da rublja gubi na vrednosti i podiže kamatnu stopu. Bilo bi, smatraju, logičnije da se ne povećavaju troškovi kreditiranja kada se već sugeriše da bi slabljenje rublje bilo prihvatljivo. Ovako, centralna će banka omogućiti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << špekulantima da povećaju zarade i uticaće nepovoljno na privredni rast.
Ukazuje se i na ubrzano povlačenje stranih investitora iz Rusije, ali i na generalno napuštanje rublje i prelazak na dolar, što ima rđave posledice po berzu, ali i po čitav bankarski sistem. Vlada je već potrošila značajan deo svoje ušteđevine sve pokušavajući da obezbedi finansijsku stabilnost, sa minimalnim efektima, bar do sada. Velike rezerve i stabilizacioni fond, koji je trebalo da posluže reindustrijalizaciji i podršci potrošnji u vreme kada ponestane nafte i gasa, sada se troše, uglavnom bezuspešno, na podršku bankama i drugim finansijskim ustanovama, koje su, izgleda, veoma rđavo poslovale.
Predviđa se da će ruski budžet već sledeće godine biti u deficitu, što je svakako još jedan razlog za zabrinutost. Ne samo zbog budžeta već još više zbog fiskalnih problema: pada cene nafte i usporavanja izvoza uopšte. Trenutno je cena nafte negde oko 50 dolara za barel, što valja uporediti sa cenom od gotovo 150 dolara od pre nekoliko meseci. U međuvremenu je dolar ojačao, što ovaj pad cena ublažava, a isto bi se moglo reći i za pad cena druge robe koju Rusija izvozi. Ipak, kako uvozne cene ne padaju ili padaju sporije od cena izvozne robe, Rusija se suočava sa ozbiljnim pogoršanjem uslova spoljnotrgovinske razmene. Usled toga, budžetski prihodi će trpeti, a već se govori i o tome da bi trebalo očekivati spoljnotrgovinski deficit u relativno bliskoj budućnosti, recimo kroz dve godine. Ovo će, naravno, zavisiti od kretanja potrošnje i ulaganja, jer će možda morati da se štedi.
Dodatan razlog za brigu može se naći u tome da je usporavanje rasta svetske privrede tek počelo i tek se ulazi u recesiju, tako da se sada ne može sa sigurnošću reći s kojim se cenama nafte, gasa i sirovina, što su najvažniji ruski izvozni proizvodi, može računati. Ako bi se one prepolovile, što nije nemoguće, ruska bi kriza mogla da bude ozbiljna, mada i sada stanje nije ružičasto.
Koje bi mogle da budu političke posledice? U ovom se času ubrzano menja ustav da bi se produžio mandat predsednika države na šest godina. Računalo se da je to priprema povratka Putina. To, opet, može da zavisi od dubine privredne krize. Ruska privreda danas u velikoj meri zavisi od državnih preduzeća, čija će neefikasnost izaći na videlo ako izvozne cene nastave da padaju. Uz to, novac je trošen na jačanje vlasti, ali ne i na javna ulaganja, što će biti još veći problem ako se produbi kriza. Postaviće se i pitanje ulaganja izvan zemlje, i koristi od njih. Na koga će pasti politička odgovornost, nije lako predvideti u Rusiji, ali na nekoga će svakako.
