Izvor: Politika, 13.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusija bez šljivovice
Uprkos Sporazumu o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom, naš izvoz jedva da prelazi pet procenata izvoza i iznosi 450,6 miliona dolara
To što u Rusiji prošle godine nije izvezen ni litar srpske šljivovice dovoljno govori o neiskorišćenim šansama domaće privrede na „zlatnom rudniku” svetskog tržišta. Kad se srpski turista zatekne u Rusiji od robe iz svoje domovine eventualno može da kupi lekove ili ruske sokove u domaćoj „tetrapak” ambalaži. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Uprkos Sporazumu o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom, sklopljenim pre osam godina a iz nedovoljno jasnih razloga neratifikovanim u našem i ruskom parlamentu, naš izvoz u ovu zemlju jedva da prelazi pet procenata ukupne robne razmene Srbije i iznosi 450,6 miliona dolara. Sa druge strane, naš uvoz iz Rusije je gotovo šest puta veći i iznosi 2,63 milijarde dolara, što je čak 14,3 odsto uvoza, zahvaljujući nafti i gasu. Prema podacima Privredne komore Srbije, ohrabrujuće je to što izvoz ipak dvostruko brže raste od uvoza. Tako je prošle godine, primera radi, u Srbiju iz Rusije uvezeno 45 odsto više robe nego 2006. godine, dok je uvoz uvećan za 22,6 procenata.
Stručnjaci objašnjavaju da je jedan od najvećih problema u izvozu u Rusiju to što u Sporazumu o slobodnoj trgovini postoje i izuzeci za pojedine robne grupe. Prema rečima Gorana Nikolića iz Centra za naučnoistraživački rad Privredne komore Srbije, postoji i veliki problem sa dozvolama za kamione.
– Tržište Moskve je sada toliko razvijeno i zahtevno da mi više nemamo šta da tražimo u ruskoj prestonici. Naša roba ne može da zadovolji zahteve njihovih potrošača, jer su se otvorili ka evropskom tržištu, došlo je mnogo stranih kompanija, konkurencija je žestoka. Trebalo bi da se polako povlačimo ka periferiji Rusije, gde bi naša roba mogla da ima prolaz. Takođe, veliki potencijal ima naše građevinarstvo, koje je nekada donosilo i po milijardu dolara prihoda samo sa ovog tržišta. I danas Srbi tamo važe za dobre majstore, pa nas tako bije dobar glas kako tri puta brže vezujemo montu od ostalih zidara – navodi Nikolić.
U Privrednoj komori pitali smo i da li postoji neko odeljenje u kome privrednici mogu da dobiju neophodne informacije i pomoć prilikom plasmana robe na tamošnje tržište. Prema rečima zaposlenih u informativnoj službi PKS-a, za to je nadležna Sekcija za saradnju sa Rusijom koja posluje u okviru Odbora za ekonomske odnose sa inostranstvom. Dodaju i to da imaju svoje predstavnike u Moskvi i da zbog toga izvoz u poslednjih godinu dana raste.
Od nas su Rusi prošle godine najviše kupovali lekove (60,85 miliona dolara), proizvode od plastike, hartiju i karton, opremu za zagrevanje i hlađenje i sveže i suvo voće. Od Rusa smo, sa druge strane, najviše kupovali naftu. Na ovu robu smo prošle godine potrošili 1,16 milijardi dolara. Uvozili smo i ruski gas, a račun je poslednjeg dana decembra izneo 627,18 miliona dolara. Nekoliko stotina miliona dolara potrošili smo i na uvoz nikla i đubriva. Više od polovine našeg uvoza iz Rusije čine nafta i gas.
Posmatrano po firmama, najveći izvoznik na tamošnje tržište je „Tarket” iz Bačke Palanke, koji čini čak 16,4 odsto od ukupnog izvoza robe. Vršački „Hemofarm” ga je prošle godine u korak pratio, pa tako lekovi iz ove fabrike čine 13,4 odsto srpskog izvoza u Rusiju. Beogradski „Tetrapak” u ukupnom izvozu učestvuje sa gotovo 10 odsto. Najveći uvoznici robe iz Rusije su Naftna industrija Srbije (31,06 odsto) i „Srbijagas” (23,88 procenata). Na trećem mestu nalazi se ruski „Lukoil”.
Zašto dobre i sve bolje političke odnose sa Rusijom ne prate i ekonomski? Srbija je jedina zemlja van bivšeg Sovjetskog Saveza koja ima potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini, a koji se gotovo uopšte ne koristi, iako mnoge zapadne kompanije otvaraju proizvodne pogone u Srbiji kako bi one profitirale iz srpsko-ruskog sporazuma. Ne treba pominjati da i najmanja multinacionalna kompanija iz sveta ima veliku kancelariju ne samo u Moskvi već i širom Rusije. Potpisivanje gasnog sporazuma, odluka naše strane o jednostranom ukidanju viza i najavljeni dolazak Moskovske banke nagoveštavaju da je Srbija sve bliže „zlatnom rudniku” svetskog tržišta.
Možda putokaz ostalima može biti ovogodišnja izvozna strategija voćara iz Banata i Šumadije, pa se dogodine i iz ostalih krajeva Srbije ka Rusiji zakotrljaju naše jabuke. Naime, pre dve godine gotovo da je ceo rod jabuka u Banatu i Šumadiji propao. Ali lane, mudri seljaci su potegli „ruske veze” i rod je bio spasen.
-----------------------------------------------------------
Na prodaji žita zarađeno – 113 dolara
Od ukupno 212 robnih grupa u izvozu sa Rusijom, Srbija je ostvarila čak 72 nule. Na ruskom tržištu prošle godine nije bilo ni grama srpskog mesa, kafe, čokolade, stočne hrane i margarina. Na nuli je i izvoz duvana, biljnih vlaka, kamena i peska. U Rusiji nije bilo ni tkanina od pamuka. Pretprošle godine tamošnju granicu nije prešlo ni zrno pšenice, dok je u 2007. godini na prodaji ovog žita Rusima zarađeno samo – 113 dolara.
Anica Nikolić
[objavljeno: 14/03/2008]
.jpg)
