Izvor: Blic, 30.Nov.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusi spremni da plate dug
Rusi spremni da plate dug
Rusija je spremna da pitanje klirinškog duga odmah rešava. Kod nas nema nikakvih prepreka, sve je dogovoreno, ostalo je samo da srpska strana odluči kako želi da taj novac koristi, kaže ekskluzivno za 'Blic' kopredsednik komiteta za srpskocrnogorsko-ruske odnose i ministar za vanredne situacije RF Sergej Šojgu.
Rusija je od SSSR-a nasledila i prihvatila da vrati 1,32 miliona dolara klirinškog duga bivšoj Jugoslaviji. Taj dug je podeljen >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << među bivšim republika, a deo koji pripada Srbiji i Crnoj Gori je 266,8 miliona dolara.
- Očekujem da potpišemo sporazum o raspodeli tog duga, a Beograd bi trebalo da rasporedi taj dug na projekte. Da li će to da bude toplotna energija, elektroenergija, pitanja vezana s gasom - zavisi od vas. Onog momenta kada se ministri iz Srbije i Crne Gore izjasne kako žele da raspolažu tim sredstvima, krenuće realizacija - tvrdi naš sagovornik. Beograd duguje Rusiji za gas 243,3 miliona dolara za period do 2000. godine. Može li se očekivati da se potraživanja jedne i druge strane prebiju?
- Sva ta pitanja treba da reši Beograd. Očekujemo njihove predloge. Između naše dve zemlje postoji Sporazum o slobodnoj trgovini koji se praktično već primenjuje, a još uvek nije ratifikovan. Može li se očekivati da se to pitanje konačno reši?
- Da. Ja sam se obratio Parlamentu da ga po hitnom postupku ratifikuje.
Srpski privrednici veoma su zainteresovani da se sa spiska izuzetaka, dakle onih koji ne podležu sporazumu i plaćaju carine, skinu još neki proizvodi - nameštaj, na primer. Da li je to moguće?
- Znate, to je uzajamni proces. Isto tako i mi tamo plaćamo... Zato smatram da je ključno pitanje ratifikacija sporazuma koja će skinuti sva pitanja sa dnevnog reda. Kako biste ocenili privrednu saradnju između Rusije i Srbije i Crne Gore danas?
- S jedne strane, saradnja se razvija dovoljno dinamično, svake godine dodajemo oko 40 odsto u našoj robnoj razmeni i nadamo se da će ona ove godine dostići oko milijardu i po dolara. Jedino nas brine disbalans u našim trgovinskim odnosima - preovlađuje naš izvoz, a uvoz je na dosta niskom nivou. Želeli bismo da se na dostojno visoko mesto postave farmaceutika, mašinogradnja, hrana, roba i projekti. Mislim da će odluke koje smo doneli tokom mog nedavnog boravka u Beogradu dozvoliti da se krene prema balansiranju tog disbalansa. Tada smo se dogovorili da razmenimo planove privatizacije. Naši privrednici zainteresovani su da učestvuju u privatizacji u Srbiji i Crnoj Gori, a želeli bismo i da vaši privrednici učestvuju u privatizaciji kod nas. Za šta je konkretno Rusija zainteresovana?
- To je tržište, svako traži ono što njemu odgovara i u to ulaže svoja sredstva. Govori se o energosistemima, obojenoj metalurgiji, brodogradnji, turističkim kompleksima na moru... Mnogo je objekata. Sve se to sada razmatra. Ipak, uveren sam da je najperspektivnija farmaceutika. Ljubinka Milinčić
