Izvor: S media, 06.Dec.2009, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusi nude reaktore jer ih Bugari neće
Bugarska odustala od izgradnje nuklearne elektrane „Belene" sa Rusijom. Srbija trenutno nema ni energetske potrebe, ni novca, ni urana, a ni kadar koji bi radio na takvom postrojenju
Izjava ruskog ambasadora u Srbiji Aleksandra Konuzina da bi njegova zemlja pomogla našoj da gradi nuklearnu elektranu iznenadila je srpsku javnost. Domaći analitičari smatraju da su Rusi odlučili da daju ovu ponudu nakon što je pre nekoliko meseci bugarski premijer Bojko Borisov odlučio da >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << „stavi na led" izgradnju nuklearke „Belene", koju je Rusija trebalo da gradi u toj zemlji.
U svakom slučaju, opšta ocena analitičara je da Srbija trenutno nema ni para, ni urana, a ni kadra koji bi opsluživao eventualnu atomsku elektranu.
Naime, „Belene" je trebalo da bude zajednički rusko-bugarski projekat, koji bi nadoknadio gubitak struje koji su Bugari pretrpeli nakon što im je EU naredila da zbog zastarelosti zatvore za proizvodnju delove „Kozloduja". Ceo projekat „Belene" vodila je bivša bugarska vlada, koja je sa Rusima dogovarala i gradnju gasovoda „Južni tok", kao i neke druge energetske projekte u toj zemlji. Međutim, polovinom prošle godine izabran je novi premijer Bojko Borisov, koji je odmah odlučio da se preispita isplativost svih projekata sa Rusima, pa i „Belene". Iako mu je premijer Rusije Vladimir Putin skrenuo pažnju da što pre odluči šta će sa ovim projektima, sudbina nuklearke „Belene" se ni do danas ne zna. Urednik sajta „Enerdžiobzerver" Sijka Pistolova smatra da je upravo ovo razlog što su Rusi ponudili Srbiji da je grade ovde.
- Rusi još ne bi izabrali Srbiju za izgradnju da nije stopiran projekat NE „Belene". To je uradila vlada Borisova jer su otkrivene brojne zloupotrebe budžeta Bugarske u vezi sa ovim projektom - kaže ona, i dodaje da je glavni problem bio u tome što je prvobitna ponuda bila 3,9 milijardi evra, da bi se došlo do cifre od 10 milijardi!
Državni sekretar Ministarstva energetike Radivoje Milanović kaže da Srbija ima dovoljno uglja za proizvodnju struje do 2050. godine, a da bi nuklearka bila skupa investicija za nas. Pored toga, Srbija nema ni kadra, a ni dovoljno istražene rezerve urana da bi snabdevala nuklearnu elektranu.
- Mi smo imali rudnik Kalna kod Knjaževca, koji je radio za „Krško" nekoliko godina, a bila je eksploatacija i za institut u Vinči. Postoji elaborat o postojanju urana, ali se ne zna koliko tačno ima rude. Međutim, što se tiče kadra, mi ne znamo ništa o nuklearkama, a to je i veoma skupo. Jedna može da košta i deset milijardi dolara! Što bismo ulazili u kredit za to, a imamo uglja koji nam do 2050. godine omogućava da ne moramo da brinemo. Da mi imamo toliki deficit energije, onda bismo mogli i da razmišljamo - kaže on, i dodaje da bi struja iz nuklearke sigurno bila skuplja nego što je mi sada proizvodimo u Srbiji.
Energetski analitičar Zorana Mihajlović-Milanović kaže za Preš da Srbija kasni sa mnogim procedurama koje se tiču izgradnje elektroenergetskih objekata, ali da joj nuklearka ipak nije potrebna.
- Iz planiranih kapaciteta od termoelektrana „Kolubara B" i „Tesla B3", kao i elektrane u Kostolcu, zatim iskorišćenja obnovljivih izvora energije i drugih elektrana na Drini, Srbija će i te kako zadovoljiti sopstvenu projektovanu tražnju u godinama koje dolaze. Ukoliko želimo da budemo lider u regionu u izvozu struje, mnogo je bolje da se gradi HE „Đerdap 3". Tako bismo ne samo postali veliki izvoznik, već bismo uticali na cenu električne energije u regionu. Dakle, nije srpski interes da gradi nuklearku, već to može biti samo interes neke druge države - smatra ona.
Sekretar za energetiku Privredne komore Srbije Slobodan Petrović kaže za Preš da postojeći moratorijum na gradnju nuklearki važi do 2015. godine, ali da bi o tome trebalo da se razmišlja za 10 do 15 godina.
- Kada je donesen moratorijum, dogovoreno je da se neće razmišljati o nuklearkama dok se ne iscrpe postojeći resursi. Raditi sad nuklearku znači uvesti i kadar. Mislim da će se stvoriti realni uslovi za razmišljanje o nuklearci za 10 do 15 godina i da će tada Srbija morati da oformi kadar - kaže on.
Dr Krunoslav Subotić, bivši direktor istraživačkog centra „Vinča"
Predstoji era masovne izgradnje nuklearnih elektrana u celom svetu
BEOGRAD - Nuklearna energija je pitanje velikog biznisa. Predstoji era masovne izgradnje nuklearnih elektrana, prisutan je trend da se američke kompanije udružuju sa japanskim kako bi odatle pokrili tržište Kine i Indije. Svako gleda gde bi u budućnosti mogao da proda svoju tehnologiju i u tom smislu treba da se posmatraju izjave o spremnosti Rusije da gradi nuklearnu elektranu u Srbiji, kaže za Preš doktor Krunoslav Subotić, bivši direktor Istraživačkog centra „Vinča", inače šef rusko-američkog istraživačkog tima koji je dokazao postojanje pet novih hemijskih elemenata.
Subotić ističe da Rusija želi da dokaže da je njena nuklearna tehnologija napredovala, da „Černobilj" više ne može da se ponovi i da zbog toga ima interes da se reklamira kao proizvođač bilo kojoj zemlji u svetu. Naš sagovornik smatra da su izgledi da Rusi grade nuklearku u Srbiji realni isto koliko da je grade bilo koji drugi investitori.
- Mi nešto više od 20 odsto potrošnje struje podmirujemo uvozom, a u poslednjih 30 godina nismo izgradili nijednu novu elektranu. Dakle, neophodna su ulaganja u toj oblasti. Ekološke kvote sporazuma iz Kjotoa su tako postavljene da motivišu gradnju nuklearki pošto su ekološki čiste, a i najjeftinije su, pošto jedan kilovat-čas proizveden u nuklearki, sa svim uračunatim investicijama, iznosi samo 1,8 evrocenti - kaže on. Subotić smatra da zemlja koja pretenduje da uđe u red savremenih zemaljane može to da radi ako nema savremene industrijske komponente, u koje spada nuklearna.
- Mi trenutno nismo u ništa goroj poziciji nego Slovenci kada su počinjali sa projektom elektrane u Krškom, osim što je kod njih postojala čvrsta odlučnost da se prilagode savremenim tokovima. Problem srpskog kadra je virtuelan. Mi za sada nemamo problem, jer ništa nismo ni počeli da radimo. Izgradnja nuklearne elektrane je poduhvat koji ne bi mogao da se izvede bez investitora ili kreditora sa strane. Kao i kada je „Fijat" došao u Kragujevac, prilagođavao je ljude novim tehnologijama. Za jedan univerzitetski ciklus može da se obuči generacija stručnjaka - kaže Subotić. On, međutim, ističe da postoji problem regulisanja radioaktivnog otpada, koji se raspada sto hiljada godina, ali i da je regulisanje tog problema dokaz ozbiljnosti države.
- To, dakle, podrazumeva da se čuva zapis šta je sagorevano za hiljade generacija u budućnost. Zemlja, pored tehnoloških kapaciteta za razvoj nuklearne energije, mora da ima i administrativne kapacitete, kako bi se ceo sistem zaštite i bezbednosti održavao bez i najmanjeg propusta. To je i jedna od komponenti stabilnosti države. Retko ko će hteti da razara državu, ako bi time prouzrokovao veliku opasnost - zaključuje Subotić.
