Izvor: B92, 13.Maj.2011, 03:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusi još čekaju na imovinu NIS-a
Beograd -- Naftna industrija Srbije bi trebalo da saopšti u ponedeljak poslovne rezultate za prvi kvartal. Dobit se, nezvanično, kreće između 9,5 i 10 milijardi dinara.
Dotib iznad očekivanja, dovešće do još veće cene akcija kompanije na Beogradskoj berzi, kaže Nenad Gujaničić, broker u brokerskoj kući Sinteza invest.
Da je nagoveštaj dobrog finansijskog rezultata NIS-a već imao efekat na kotiranje akcija na domaćoj berzi potvrđuje i podatak da je već juče >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << cena jedne akcije skočila na oko 542 dinara.
Ono što, međutim, ostaje kao trn u oku NIS-u, ukoliko bi se, ako se akcionari slože, našli i na nekoj međunarodnoj berzi jeste rešavanje problema prenosa imovine s države na kompaniju. Na to se čeka bezmalo dve i po godine.
Uknjiženi veliki objekti
Do sada je vlada uknjižila na NIS 15 spiskova sa ukupno 1.727 nespornih objekata. U toku je prebacivanje 16. spiska koji obuhvata 84 objekta. "Mogu da potvrdim da su do sada uknjiženi na NIS ukupno svi veliki objekti koji obuhvataju poslovne zgrade u ulici na Novom Beogradu, objekti koji se nalaze oko pančevačke i novosadske rafinerije, upravna zgrada u Kikindi, više od 150 benzinskih stanica i najvažniji objekti za proizvodnju, preradu i transport nafte, naftnih derivata i gasa", pojasnio je Mrakić.
Prema zvaničnim podacima NIS-a tokom 2010. godine sa vlade na Naftnu industriju Srbije od ukupnog broja, preneto je tek nešto više od 30 odsto nepokretnosti, te je kompanija konačno registrovala pravo vlasništva na svu nepokretnu imovinu u dve rafinerije (Novi Sad i Pančevo). Registrovano je i oko 37 odsto imovine nad benzinskim pumpama, 12 odsto kada je reč o bušotinama (naftnim i gasnim) i 51 odsto kada je reč o zgradama i prostorijama. Takođe je izvršena i konverzija iz prava korišćenja u pravo vlasništva nad zemljištem na više od 400 hektara.
U NIS-u potvrđuju da do kraja ove godine planiraju da reše veći deo imovinskih pitanja. Istovremeno se nastavlja prenos podataka o pravima NIS-a na imovinu iz zemljišnih knjiga u katastar nepokretnosti, zaključuju u ovoj kompaniji.
Upitan da li to što NIS još čeka na rešenje imovinsko-pravnih odnosa s državom pravi problem sa kotiranjem na nekoj međunarodnoj berzi, Gujaničić objašnjava da bi bilo poželjno da se iščiste svi bilansi stanja i imovine i da NIS tačno zna šta je njegovo. To u slučaju izlaska na Beogradsku berzu nije bio toliki problem, jer je postojao prospekt u kom su dostupni svi podaci vezani za kompaniju. Dakle, sve je bilo otvoreno i jasno.
Izlaskom na svetsku berzu Gaspromnjeft želi da uveća vrednost kompanije, a da bi to postigao trebalo bi da ima rešeno pitanje vlasništva nad imovinom, odnosno da zna šta je njegovo. Gujaničić, međutim, veruje da će izlazak NIS-ovih akcija na stranu berzu ubrzati prenos imovine ili da NIS odloži sve to za neko bolje vreme.
Upitani, zašto se toliko prolongira prenos imovine s države na Gaspromnjeft koji je sada vlasnik 56 odsto NIS-a, Dušan Mrakić, državni sekretar u Ministarstvu energetike kaže da je vlada obavezala Republičku direkciju za imovinu i Republički geodetski zavod da na osnovu listova nepokretnosti i posedovnih listova za NIS sastave spisak nepokretnosti koji treba da bude uknjižen na NIS.
