Izvor: B92, 05.Feb.2008, 15:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rumunija kamatama protiv inflacije
Bukurešt -- Nacionalna banka Rumunije (BNR) povećala je ključnu tržišnu kamatu za čitav procenat, sa osam na devet odsto.
Naglo uvećavanje zajmova u evrima predstavlja rizik za dužnike, jer slabija domaća valuta uvećava troškove uzimanja kredita.
BNR je juče, istovremeno sa podizanjem glavne kamatne stope u cilju suzbijanja inflacije i prekomernog zaduživanja, najavila i povećanje obezbeđenja zajmova u stranoj valuti za dužnike koji su izloženi valutnom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << riziku i zadržavanje dosadašnjeg nivoa obaveznih rezervi za obaveze kreditnih institucija u lokalnoj valuti - leju (20 odsto) i stranoj valuti (40 odsto).
Kamata BNR je sada najviša od 2005. i treba da doprinese stišavanju inflatornih pritisaka i stabilizovanju domaće valute. Po povećanju kamate, lej je ojačao 1,9 odsto, na 3,6025 za evro, što je najviši nivo za protekle tri sedmice.
Analitičari prognoziraju da će se rumunska valuta kretati do kraja ovog meseca između 3,63 i 3,65 za evro.
Godišnja stopa inflacije u Rumuniji bila je 6,57 odsto na kraju 2007, prema 4,87 odsto u decembru 2006, što je izvan ciljane inflacije od četiri odsto, preneo je Rompres. Odstupanje inflacije od projektovanih okvira pre svega je posledica visokog rasta cena poljoprivrednih proizvoda usled velike suše, kao i povećanja cena hrane i nafte na svetskom tržištu, ukazala je BNR.
Inflatorne pritiske pojačava i prekomerna ukupna tražnja koja ne jenjava u uslovima snažnog rasta plata i kredita privatnom sektoru, dodaje banka u saopštenju.
Kratkoročni izgledi za inflaciju su pogoršani usled rastućih makroekonomskih rizika, koji su naročito povezani sa sve većim prihodom stanovništva i javnom potrošnjom u izbornoj godini, kao i usled neizvesnosti u pogledu kretanja deviznog kursa leja u okolnostima stalne ekonomske tenzije na međunarodnom tržištu.
Guverner BNR Mugur Isaresku je još ranije ocenio da će povećanje plata i potrošačkih kredita, naročito u stranoj valuti, ostati ključne opasnosti za inflaciju u narednim mesecima. Neto mesečna plata bila je u novembru prošle godine 23,5 odsto veća nego godinu ranije, a dugovi privatnog sektora su u decembru 60 odsto bili veći nego u decembru 2006.
Lej je oslabio 2,1 odsto od 7. januara, kada je centralna banka povećala ključnu kamatu sa 7,5 na osam odsto.
Kamata je bila na nivou od 8,75 odsto kada je Rumunija ušla u EU u januaru 2007. Centralna banka je četiri puta smanjivala kamatu prošle godine, obrazloživši to padom inflacije na 3,7 odsto u martu ili najniži nivo za 17 godina, kao i jačanjem leja.
Od avgusta prošle godine, kada su međunarodna tržišta zahvaćena strahom od hipotekarne kreditne krize, a investitori okrenuli leđa rizičnijim ulaganjima, lej je oslabio skoro 13 odsto prema evru.
