Izvor: B92, 28.Apr.2010, 10:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rumunija bez štednje u problemima
Bukurešt -- Premijer Rumunije Emil Bok je izjavio da vlada mora da preduzima mere štednje jer bi u protivnom zemlja doživela ekonomski kolaps.
"Rumunija se suočava sa najvećom recesijom u poslednjih 60 godina i mi smo bili prisiljeni, na državnom nivou, da obuzdavamo budžetsku potrošnju i da podržavimo ekonomske aktivnosti", rekao je on.
"Da nismo preduzimali mere, deficit bi u prošloj godini dostigao 12, a u ovoj 17 procenata. Zemlja bi stvarno bila >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << blokirana", izjavio je Bok.
Premijer je naglasio da će vlada i ubuduće činiti sve što je u njenoj moći kako bi se očuvala poslovna klima u zemlji, obuzdala inflacija i kamatne stope.
Manjak u budžetu u prošloj godini je iznosio 8,3 odsto bruto nacionalnog proizvoda, dok se ove godine, zahvaljujući merama koje preduzma vlada, očekuje značajno smanjenje - na 5,9 procenata.
Rumunija je, zbog visokog budžetskog deficita, zasad odsutala da podnese molbu za ulazak u evrozonu, potvrdjeno je u Centralnoj banci te zemlje, koja je 2007. godine postala čaln Evropske unije.
Misija MMF-a ponovo u Rumuniji
Delegacija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Bukureštu razmatra da li je Rumunija u prva tri meseca ove godine ispunila uslove za dobijanje pete tranše zajma od 850 miliona evra.
Prema zvaničnim podacima, u prvom kvartalu budžetski deficit Rumunije bio je šest milijardi leja (evro se menja za 4,1 lej). Prihodi u državnom budžetu su pak u prva dva meseca ove godine smanjeni tri odsto dok su rashodi povećani sedam odsto. Vlada je u prva dva meseca pozajmila pet milijardi evra od banaka kako bi mogla da isplati plate i penzije.
Privredni rast Rumunije biće ove godine 0,8 odsto, a ne 1,3 odsto koliko je MMF prethodno prognozirao, što znači da treba još više da se štedi u javnom sektoru, a to će biti komplikovano, jer ni do sada vlada nije "sekla" koliko treba, ocenjuju ekonomisti.
Predstavnik Rumunije u MMF Mihaj Tanasesku je izjavio da "vlada nije mnogo učinila ove godine da ispuni obaveze, pa će morati da u drugom i trećem kvartalu preduzme konkretne mere za smanjenje troškova u javnom sektoru". On je naveo da je "suština poruke MMF u tome da Rumunija smanji troškove za plate, a o tom cilju se ne pregovara, već ga treba ispuniti".
Državni sekretar u Ministarstvu finansija George Gergina je u vezi sa tim naveo da smanjenje troškova za plate za 0,7 odsto, sa 9,4 na 8,7 odsto BDP, znači da bi budžet za plate bio niži ove godine za milijardu evra.
Gergina je precizirao da je od decembra 2008. godine do danas iz budžetskog sektora otpušteno 36.000 zaposlenih, a to znači da na 10 otpuštenih iz privatnog sektora, država otpušta samo jednog.
Rumunija je u maju prošle godine sklopila stend-baj aranžman sa MMF u visini 11,9 milijardi evra, u osam tranši, na dve godine. U istom paketu sa zajmom MMF, Rumunija dobija zajam od Evropske komisije od pet milijardi evra i još milijardu od Svetske banke.
