Izvor: Politika, 31.Mar.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rumuni u trci za NIS
Spremni smo da platimo "najvišu cenu" jer zajednički dobijamo tržište od oko 50 miliona ljudi – kaže Dinu Patriču, direktor "Rompetrola"
Od našeg specijalnog izveštača
Bukurešt, marta – Vodeća naftna kompanija Rumunije, zemlje duge petrolejske tradicije, ulazi u trku oko privatizacije NIS-a najavom da je spremna da plati "najvišu cenu" kako bi zajednički postali "dominantan igrač" u regionu.
"Cena NIS-a biće veoma visoka, ali spremni smo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da platimo i najvišu cenu", kaže "Politici" Dinu Patriču, prvi čovek "Rompetrola", kompanije koja je prošle godine imala obrt od 5,6 milijardi dolara uz profit od 160 miliona, a ove godine očekuje obrt od oko sedam milijardi dolara. "NIS smatramo strateškom investicijom. Kupovinu ne doživljavam kao čistu kupovinu, više kao merdžer, objedinjavanje, koje ima smisla više od bilo kog drugog rešenja. Naša dva proizvodna kapaciteta mogu da dobiju tržište od oko 50 miliona ljudi – Rumunija, Srbija, Bugarska, Albanija, Crna Gora, Makedonija. To je region u kome zajednički, ali samo zajednički, možemo da postanemo dominantan igrač."
Patriču precizno katalogizira koji su poslovni motivi "Rompetrola", firme koju je 1998. kupio zajedno sa grupom ovdašnjih investitora, da bi je u međuvremenu pretvorio u multinacionalnu kompaniju koja posluje u 13 zemalja sveta, a 40 odsto prodaje ostvaruje u Francuskoj i Španiji.
Pod jedan su mogući razvojni projekt koji postavljaju na naftnu kartu Evrope. "Posle dogovora o gradnji naftovoda Burgas–Aleksandropolis, rizikujemo da ostanemo mali regionalni igrači, potisnuti sa glavnih puteva nafte. Zajedno možemo da radimo na naftovodu Konstanca–Trst. Počeli smo da proširujemo naš terminal kod Konstance kako bi mogao da prima brodove do 80.000 tona, a već postoji naftovod Konstanca–Pitešti".
Sledi kalkulacija. "Naš obim poslovanja od osam miliona tona proizvoda godišnje raspoređen je po Balkanu, Francuskoj i Španiji. Ako dodate proizvodne kapacitete NIS-a od četiri-pet miliona tona proizvoda evropskog standarda, govorimo o količini koja je značajna u okvirima evropske potrošnje. To je strategija za budućnost."
Pod dva je pomenuta zajednička dominacija tržištem Balkana.
Pod tri je dinamika: "Moramo da budemo veoma brzi. Ako budemo čekali tri godine, nemamo nikakve šanse", kaže rumunski biznismen, procenjujući da bi – u slučaju ulaska u NIS – minimum investicija za godinu-dve morao da bude od 800 do 900 miliona dolara.
Na četvrtom mestu je topografija. Zapad Rumunije je bliži rafineriji u Pančevu nego "Rompetrolova" rafinerija na Crnom moru, pa bi NIS mogao da dobije "dobro parče" rumunskog tržišta.
I rezime, pod pet: "Vrednost zajedničke kompanije bi bila mnogo veća od prostog zbira dve kompanije odvojeno."
Patriču ističe da NIS i "Rompetrol" imaju mnogo zajedničkog. Prvo Dunav. Rafinerija Petromidija kod Konstance, najveća i najsavremenija u Rumuniji, vezana je kanalom za Dunav, kao što je i rafinerija u Pančevu. "Takva lokacija obezbeđuje određeni nivo integrisanja rada dve rafinerije, što je veoma važno. Pančevu se, verovatno, otvara jevtiniji put snabdevanja sirovinama."
Postoje i druge sličnosti. "Tokom poslednjih šest godina modernizovali smo Petromidija u smislu tehnologije, menadžmenta ili ekoloških zahteva, ali neke metode i tehnologije mogu odmah da se koriste i u Pančevu.
"Obe rafinerije bi profitirale od integracije. Obe imaju petrohemijske komplekse. Nama je neophodan etilen, a NIS ima višak etilena. Istovremeno, tokom perioda tehnološkog osavremenjavanja NIS-a, proizvodnja bi mogla da bude visoka jer bi neki proizvodi mogli da budu rafinisani ovde i da postignu evropske standarde, što je trenutni problem Pančeva."
Patriču podseća da "Rompetrol" ima još jednu manju, veoma profitabilnu rafineriju kod Ploeštija, Vega, koja je tehnološki veoma slična rafineriji u Novom Sadu.
"Rompetrol" u Rumuniji poseduje pet licenci za istraživanja nafte, ali nove izvore, i na kopnu i na moru, traži po svetu, posebno u Rusiji i zemljama bivšeg SSSR-a. "Taj sektor NIS-a, visok stepen obučenosti njegovih zaposlenih i njegovi tehnološki kapaciteti takođe mogu da pomognu da zajednički pojačamo ovaj sektor."
Da li "Rompetrol" sam može da uđe u posao? Ili će, možda, da nastupi zajedno sa Rusima?
"Na ovo pitanje ne mogu direktno da odgovorim. Strateška ideja kupovine-merdžera je da se izgradi most između sirovinske baze istoka i energetskih potreba zapada. Pod zapadom podrazumevam tržište koje možemo zajednički da organizujemo: to su Balkan i Mediteran – Italija, Francuska i Španija. Istočni deo mosta mora da ima veoma bliske veze sa ruskim proizvođačima, a mi danas 90 odsto sirovina dobavljamo uglavom iz Rusije."
Dinu Patriču u zaključku poručuje: "Ako neko kupuje NIS samo radi srpskog tržišta, to je za kupca dobar posao, ali ne znam koliko je dobar za Srbiju. Koliko ćete povećati proizvodnju ili NIS predstaviti na evropskom tržištu? Verovatno ne mnogo, jer regionalni igrači, oni koji imaju interese na drugoj strani, ne bi bili zainteresovani za razvoj NIS-a. Zajedno sa nama NIS bi dobio razvojnu šansu. Bila bi to uspešna integracija."
Boško Jakšić
[objavljeno: 31.03.2007.]
.jpg)
