Izvor: Politika, 16.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ruke uvis, ovo je marža
Trgovinske marže u Srbiji među najvećim su u Evropi, a po mnogo čemu i u svetu. I umesto da sa svakim ukrupnjavanjem (koncentracijom) ili širenjem lanaca prodavnica dođe do smanjivanja marži, kako se to radi svuda u Evropi, one kod nas, naprotiv, rastu. Da li potrošač prilikom ulaska u prodavnicu, umesto ljubaznog osmeha na kasi, zapravo sluša tradicionalni srpski trgovački pozdrav: "Ruke uvis, ovo je marža!" – Može se reći da su naši trgovci toliko pohlepni na marže da se to graniči >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << s neprimerenom alavošću – kaže za naš list mr Danilo Drobnjak, konsultant za odnose s javnošću agencije Mmd, koji je magistrirao na Ekonomskom fakultetu prestižnog Univerziteta "Sapijenca" u Rimu iz oblasti upravljanja državom i Ekonomskom fakultetu u Beogradu na temu "Uslovi za razvoj trgovine u Republici Srbiji u skladu sa praksom razvijenih tržišnih privreda".
Rezultati njegovog višemesečnog istraživanja tokom 2005, u okviru tima koji je predvodio prof. dr Stipe Lovreta, ukazuju da su kod nas prosečne marže, pre potonjih kontroverznih kupovina i dokapitalizacija pojedinih lanaca, za celokupnu trgovinu bile 17,82 odsto. U maloprodaji 17, veleprodaji 18, a u spoljnoj trgovini čak 32 procenta.
Za razliku od razvijenog sveta, gde su marže u veleprodaji niže nego u trgovini na malo, kod nas je situacija potpuno obrnuta. U EU prosečna nadoknada trgovcu za obavljen posao iznosi, kako za koju robu, između pet i deset odsto. U maloprodaji su nešto više, jer su i troškovi plasmana veći – od 10 do 12 odsto. U najrazvijenijim zemljama EU marža najčešće ne prelazi osam procenata.
Prema istraživanjima od pre devet meseci, kod nas je za 11 slučajno izabranih prehrambenih artikala, u osam slučajeva marža bila veća od 25 procenata. Reč je o šećeru, ulju, suhomesnatim i konditorskim proizvodima. U prodaji nafte i naftnih derivata i 35 odsto. I to sve kod domaćih distributivnih centara.
I kod nas je kao u EU, ali na mnogo višem nivou, na sceni koncentracija prometa i kapitala u manjem broju lanaca. U EU to ide u korist potrošača, jer marže idu nadole. Kod nas sve ide, tvrdi mr Drobnjak, u sasvim suprotnom smeru. Marže rastu. A one nisu ništa drugo do trošak koji trgovac zaračunava proizvođaču robe za uslugu koju mu čini – da plasira robu. Naravno i da od nje zaradi.
Da nevolja bude veća, upozorava naš sagovornik, produktivnost domaćih trgovaca, merena prometom po zaposlenom, manja je deset puta nego u EU. Šta to govori? Da je naša prometna sfera veoma skupa.
Tokom 2003, a ništa bolje nije ni danas, imali smo oko 82.000 trgovinskih preduzeća i 83.000 radnji. Kod nas 4,56 veleprodajnih pokriva jedno maloprodajno preduzeće. U EU jedna veleprodaja, u proseku, snabdeva tri maloprodajna preduzeća.
U takvim okolnostima, smatra mr Drobnjak, mi imamo dosta "iskrivljenu" koncentraciju u trgovini na malo. Dolazi do, kako bi se to vojničkim jezikom reklo, pregrupisavanja maloprodajnih trgovina u jedan dominantan ili svega dva-tri veća lanca. Pogotovo u Beogradu. Nema stranaca poput "Teska", "Kerfura" ili "Sejnzberija". Ono što već godinama imaju Poljska, Češka ili Rumunija. Nama je u trgovini potrebno ono što imamo u bankarskom sektoru i odnedavno u mobilnoj telefoniji. Oštra tržišna utakmica domaćih i inostranih kuća. Ali, ne da bi se trgovci bogatili visokim maržama, već da od njihove konkurencije najveću korist imaju potrošači, kupujući sve jeftiniju, a kvalitetniju robu.
Šta je rešenje?
– Ništa drugo do liberalizacija domaćeg tržišta i dolazak što većih svetskih trgovinskih lanaca koji će pojačati konkurenciju i naterati velike domaće igrače da se ponašaju u skladu sa uobičajenim pravilima ponašanja u kojima je interes potrošača na prvom mestu. Bez toga, ostaćemo i dalje malo zatvoreno tržište na kome će, kao u plitkoj bari, tući jedan veliki i par manjih krokodila", ističe mr Drobnjak i dodaje da će tim novim stranim kućama posao biti dosta otežan, jer su domaće kuće u dosadašnjoj koncentraciji prigrabile najbolje lokacije.
--------------------------------------------------------------------------
Problem Komisije za zaštitu konkurencije
Kod nas se, primećuje mr Drobnjak, dogodio obrnut red stvari. U žurbi da što pre privatizujemo društvenu privredu, nismo vodili računa o koncentraciji, potencijalnim monopolima i kartelima u pojedinim segmentima privrede, pa i trgovine. Tako se dogodilo da u Beogradu, Vojvodini ili centralnoj Srbiji imamo po jednog do dva dominantna igrača i – mnoštvo malih. Komisija za zaštitu konkurencije i zbog toga ima veliki problem. Nažalost, ni vlada, čiji je ona organ, ne pruža joj veći autoritet. U svetu razvijenih privreda, to je sasvim drugačije. Odluke takvih tela bespogovorno se poštuju. Čak i na međunarodnom planu.
--------------------------------------------------------------------------
Šta se smatra trgovačkom "nepristojnom ponudom"
Prodajna cena je od nabavne u srpskim prodavnicama viša i za 70 odsto, tvrdi Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača. Budući da se marže u Evropskoj uniji kreću od 12 do 15 odsto, svetski trgovci bi sigurno pozavideli kolegama iz Srbije na petostruko višoj zaradi. Pitali smo Bogosavljevića na osnovu čega je izvukao takav zaključak, jer su marže u trgovinama strogo čuvana tajna. Prema njegovim rečima, zarade prodavaca su svetinja i tu ne može na slobodnom tržištu niko direktno da im se meša. Međutim, ovde je više nego očigledna metoda po kojoj se one određuju.
– Iako je to tajna, kroz nekoliko primera može jasno da se dokaže da se marže ne kreću od 25 do 45 procenata, nego su i veće. Ako se hleb "sava" od brašna tip-500 u Čačku prodaje za 15 dinara, a u pojedinim malim radnjama u Beogradu on košta 45 dinara, onda je očigledno da su zarade takvih trgovaca astronomske. Istraživanje o cenama mesa pokazalo je da je teletina u Beogradu gotovo dvostruko skuplja nego u Vranju. Ta razlika se upravo preliva u marže – kaže Bogosavljević.
Pojedini ekonomisti smatraju da se svaka marža koja prelazi osam procenata u svetu smatra nepristojnom. Prema računici Miroslava Prokopijevića, direktora Centra za slobodno tržište, marže u Srbiji dostižu 45 i više procenata.
[objavljeno: ]
.jpg)
