Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 08.Apr.2016, 11:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Romkinje dvostruko diskriminisane

Osmi april se obeležava se kao Svetski dan Roma. Romska manjina jedna je od onih koje se suočavaju sa najvećim stepenom diskriminacije.

Ipak, pripadnice romske zajednice suočavaju se sa dvostrukom diskriminacijom i na osnovu nacionalnosti i na osnovu pola.

U kakvom položaju se danas nalaze Romkinje?

Veliki rit. Novi Sad. Pretežno romsko naselje. Bez obzira na grad, priče iza ovih uglavnom trošnih kuća i siromašnih, nehigijenskih naselja mahom su iste >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << - siromaštvo, predrasude, marginalizacija i neobrazovanost. No, korak dalje ili ulicu niže, postaje evidentan mnogo veći problem.

U posebno teškom položaju jesu Romkinje. Neškolovane, skrajnute i dvostruko diskirminisane, prvo u sopstvenoj kući, a potom i u spoljnom svetu, te žene retko imaju priliku da se ostvare u nekoj drugoj ulozi, osim u ulozi majke.

"Ova grupa žena ne uživa sva prava koja uživaju druge žene u Srbiji. Pre svega pravo na obrazovanje im je uskraćeno i zbog patrijarhalnih običaja u njihovoj zajednici, jer se smatra da devojčice ne treba da završavaju školu i da treba rano da se udaju", kaže Danica Todorov, zamenica Pokrajinskog ombudsmana za ravnopravnost polova.

Od kada je 2005. počela Dekada Roma, iako se ponekad ne čini tako, odmaklo se mnogo. Veliki deo posla na tom putu, pak, obavljaju nevladine organizacije. Dobrila Marković iz Novosadskog humanitarnog centra, najvažniji korak, vidi upravo u obrazovanju

"Ono što mi radimo jeste projekta koji se upravo tiče obrazovanja i posebno romskih devojčica u srednjim školama kroz projekat volonterska pomoć u obrazovanju koje sprovodimo sa Vojvođanskim romskim centrom za demokratiju i uz podršku Fonda za obrazovanje u osam gradova, radimo na tome da im pomognemo da oni završe tu srednju školu", kaže Dobrila Marković, Novosadski humanitarni centar.

No, čini se da obrazovanje nije neophodno samo toj manjinskoj zajednici. Da li zbog neznanja ili duboko ukorenjenih stereotipa, tek u našem društvu je i dalje visok stepen diskriminacije Roma. Na koji način društvo i pojedinci treba da se promene, kako bi se na bolje promenio i položaj Roma?

"Pa eto, ja uvek razmišljam tako da zamislim sebe na tom položaju, zamišljam tu neku ženu koja ne može da dobije zdravstveno osiguranje ili ne može da izvrši neke svoje osnovne potrebe životne. One nemaju nekada ni toplu vodu ni veš mašinu, zamišljam svoj život bez toga, pa eto, prvenstveno bih poručila gledaocima da zamisle jedan dan svoj kako bi izgledao das u prosečna Romkinja i onda bi možda povećali neku sipmatiju prema njima", kaže Angelina Popović, sociološkinja.

O izuzetno lošem položaju Romkinja govore i neki statistički podaci prema kojima je njihov prosečni životni vek 48 godina, skoro polovina nema nikakva lična dokumenta, a trećina ne završi ni osnovnu školu. Od ukupnog broja pripadnika romske polpulacije koji su nepismeni, 75 odsto su žene, a svega tri posto ima visoko obrazovanje.



I dalje govorimo o Romima, ali kroz kulturu, jezik i pismo, a to i jeste najvažnije kada je u pitanju očuvanje istorije jednog naroda.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...