Izvor: Politika, 13.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rodilo i prve godine
Dve hiljade stabala na jednom hektaru, mrežarnik, bambusove motke i vrhunska tehnologija
PRELJINA – Kako bi se svetske voćke ponašale u našim uslovima pokazala je sorta jabuke po imenu topaz, na čijim je stablima prve godine po sadnji rodilo i do šest kilograma ploda. Za srpskog voćara to je velika berićet, dok je holandskom kolegi obična pojava.
Jabuke na mladom stablu samo su jedna od očiglednih činjenica što krase ogledni zasad voća na Preljinskom brdu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kod Čačka. Podignut je po zamisli preduzeća "Agrokonsalt" iz Beograda, ogranka holandske kompanije "DLV Plant BV", koja ima 150 godina tradicije u pružanju savetodavnih usluga voćarima. Stručni nadzor daju istraživači čačanskog Instituta za voćarstvo, a finansijsku pomoć Ministarstvo poljoprivrede Kraljevine Holandije. Juna prošle godine, na prostoru od jednog hektara, zasađeno je 2.010 dvogodišnjih sadnica 24 sorte (devet šljiva, šest trešanja, sedam jabuka, dve kruške), i šest podloga. Cilj je bio da se u našem selu prikažu nove tehnologije gajenja koštičavog voća i već je broj sadnica na toj površini velika novost. Jer, šljivici u ovom kraju, recimo podignuti pre dve decenije, najčešće imaju samo 444 stabla na hektaru (po jedno na 4,5h5 metara).
– Pošto je profit glavni vođa u poslu, zasadi trešanja u Holandiji, na primer, imaju po 2.500 stabala, a krušaka i jabuka namenjenih za upotrebu u svežem stanju i po 6.000 drveta na jednom hektaru. Ako na toj jabuci, već druge godine posle sadnje, rodi šest do osam kilograma kao ovde u Preljini, to znači da je povraćaj uloženog novca moguć već treće godine – kaže Slaviša Šestić iz firme "Agrokonsalt".
Do rečenog profita stiže se kombinovanjem kvaliteta, znanja i prinosa, pa su na oglednom polju zasađene najrasprostranjenije sorte iz zapadne Evrope, Holandije posebno. Među njima i japanske jabuke red jonagold i fudži kiku. Ova druga stvorena je pre 16 godina, plodovi su obojeni podjednako makar je jedna strana stalno u senci, i ta pojava nije uočena ni kod jednog drugog klona. Jabuke rajka i topaz, nastale u Češkoj, odlikuju se ogromnom rodnošću, francuska kruška dojen di komis ima plod i do 340 grama, dok plod šljive jubileum dostiže 70 grama.
Uz praktičnu proveru – kako će biljke podneti ovo podneblje – stručnjaci Instituta iz Čačka ogledom žele i da podstaknu nove postupke i intenzivno voćarstvo u Srbiji. Na ovom polju gaje se bezvirusne sadnice u ultragustim zasadima, uz navodnjavanje kap po kap, doziranje đubriva i poseban sistem rezidbe.
– Reč je o orezivanju koja se obavlja brzo, i na način koji će ubuduće zahtevati što manje živog, čovekovog rada na tom poslu. Pored veoma privlačnog, najsavremenijeg sortimenta, na polju gajimo i tri slabo bujne podloge, koje su trenutno hit u svetu – objašnjava mr Sanja Radičević iz Instituta, koordinator projekta.
Na oglednim zasadom u Preljini vije se mreža kao zaštita od grada, to je rekvizit bez kojeg holandski voćari ne zamišljaju plantažu. Sa mreže, isto kao u Holandiji, vise bambusove motke, jer je izračunato da je to najjeftiniji oslonac za voćke, koji im brani da se savijaju pod vetrom. I jeftiniji i praktičniji od bukovog direka pobodenog u zemlju, kako su svikli naši voćari.
Šestić navodi da su zasadi trešanja u Holandiji zaštićeni mrežama čak sa svih strana. Jedino tako voćari mogu da ih sačuvaju od nasrtljivih ptica ali im se i taj ulog, u zbiru, isplati.
Iz naših voćnjaka dolazi drukčija novost: svake godine broj stabala kruške u Srbiji manji je četiri odsto.
G. Otašević
[objavljeno: 13.11.2006.]
.jpg)
