Izvor: SrbijaDanas.com, 15.Jul.2020, 10:04

Rod šljive BUKNUO U BANATU: Posla ima i za sezonce iz Severne Makedonije

Očekuje se 30 tona šljive po hektaru

Najveći šljivik u južnom Banatu nalazi se na 12 hektara u Omoljici kod Pančeva. Svoje znanje i sredstva prošle godine udružile su dve porodice i prvi plodovi zajedničkog rada se vide ovog leta. Šljiva je rekordno rodila.

Grane su se savile do zemlje pod pritiskom krupnih i slatkih plodova šljive. Skupljaju ih vredne žene iz Severne Makedonije koje su došle da zarade dnevnicu.

- Volim da radim, nije me sramota >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << da berem jabuke, šljive. Nije težak posao, može da se radi i zarade pare - kaže Mara Popov, iz Krive Palanke.

Njena zemljakinja Slavica Jovanović kaže da ima četvoro dece, koje mora da školuje i izdržava.

U južnobanatskim voćnjacima ne gaji se mnogo šljiva, jer je veoma osetljiva, ali ako se zemljište dobro pripremi ni dobar rod ne može da izostane.

- Treba uzeti uzorak zemlje dodavati po potrebi stajsko i veštačko đubrivo i sve ostalo što je potrebno i na taj način se dodtano poboljšava plodnost zemlje - kaže Zoran Popović, voćar iz Banatskog Brestovca.

Zahvaljujući izuzetnim vremenskim uslovima ovde će imati 30 tona šljive po hektaru koja će nakon prerade završiti u hrastovim buradima i teglama džema,a veći deo proizvodnje namenjen je za izvoz.

- Apsolutno od kompletne šljive hoćemo da proizvedemo rakiju. Plan nam je da kasnije sušimo šljivu i da pravimo pekmez i da imamo jednu domaćinsku zadrugu koja će prodavati pravu rakiju, sušenu šljivu i džem - kaže Jovica Božić, proizvođač šljive iz Omoljice.

Proizvođači voća iz Banatskog Brestovca i Omoljice u dosadašnju proizvodnju uložili su svoja sredstva, ali očekuju ubuduće i pomoć države.

- Mislim da je država prepoznala voćarstvo kao potencijal za razvoj i zato se dosta ljudi i odlučuje da investira u to kao što smo se i mi odlučili - kaže Jovica Božić.

Ovde razmišljaju da razvojem poljoprivredne zadruge i prodajom domaćih proizvoda podstaknu i razvoj seoskog turizma, jer žele da se vrate tradiciji od pre Drugog svetskog rata kada je ovde pod vinogradima i voćnjacima bilo 450 hektara i kada su po kvalitetno domaće piće dolazili kupci iz Češke, Austrije i mnogih drugih zemalja.

Nastavak na SrbijaDanas.com...