Izvor: Politika, 07.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Roba zaobilazi Srbiju
Umesto beogradskog aerodroma poziciju regionalnog transportnog centra preuzimaju komšije – Budimpešta i Skoplje
Kada je u septembru 2003. godine predstavljen projekat "Aerodrom Beograd – Kapija Srbije"... za trenutak je delovalo kao da će Beograd i Srbija uspeti da ostvare večitu težnju i postanu saobraćajni centar regiona i jugoistočne Evrope uopšte. Ideja je delovala izvodljivo... Međutim, četiri i po godine kasnije, dakle ovih dana, pomenuti projekat ne samo da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je zaboravljen već činjenice ukazuju da smo na pragu da izgubimo trku sa komšijama.
Naime, odustajanje "Dajnkorpa" od izgradnje kargologističkog centra, koji je u Beograd trebalo da privuče desetine hiljada tona robe za potrebe Srbije i regiona, realizaciju pomenutog projekta je produžilo najmanje za godinu dana. Kako stvari trenutno stoje (formiranje vlade i problem Kosmeta), izbor investitora, kao i sama izgradnja kargo centra, mogu se očekivati tek krajem naredne godine. A tada, po svemu sudeći, može biti isuviše kasno za sticanje titule regionalnog lidera robnog saobraćaja.
Naše komšije su u međuvremenu preuzele inicijativu. Budimpešta je tako započela izgradnju novog kargologističkog centra na starom aerodromu "Ferheđi", a u tom smeru ide i Skoplje. Mađari, očekuju da će pokriti sever Srbije i Rumunije, dok Makedonci, koji nameravaju da tokom renoviranja i proširenja skopskog aerodroma "Petrovec" izgrade svoj kargo centar, ciljaju na Kosmet, Crnu Goru, Albaniju i sever Grčke.
U trci za titulu regionalnog lidera kargo saobraćaja, trenutno vodi Mađarska. Njen nacionalni avio-prevoznik "Malev" već je pojačao saobraćaj za Sarajevo, gde polako ali sigurno narušava pozicije Beča (Ostojen ervejz) i Frankfurta (Lufthanza), koji su do sada otpremali i dopremali robne avio-pošiljke za potrebe Bosne i Hercegovine.
Inicijativa okolnih zemalja i kašnjenje u realizaciji "Kapije Srbije" ipak ne znači da smo izgubili trku. Vreme koje je pred nama može nam doneti određene prednosti. Za početak, izbor novog investitora izgradnje kargologističkog centra na Aerodromu "Nikola Tesla", trebalo bi da obezbedi pouzdanog i renomiranog partnera, što "Dajnkorp" očigledno nije bio. Jer, ta kompanija je nastojala da, kao totalni autsajder u poslovima robnog avio-saobraćaja, preko angažovanja u Beogradu dobije preferencijale za nove poslove.
Osim toga, naša država bi u međuvremenu trebalo da sagleda svoje realne potrebe. Jer, da je kargo centar kojim slučajem već izgrađen, on ne bi opravdao svoje postojanje. Avio-transport se, naime, najčešće koristi za prevoz proizvoda visoke tehnologije, kojih Srbija – nema. Za sada obećava samo naša farmaceutska industrija, koja u nedostatku slobodnih kapaciteta, avionom prevozi tek oko deset odsto svojih proizvoda namenjenih stranim tržištima.
M. Lakić
[objavljeno: 07.02.2007.]
