Izvor: B92, 12.Avg.2009, 15:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rizik je putovati bez osiguranja
Beograd -- Svi koji putuju bez polise zdravstvenog osiguranja rizikuju da iz svog džepa plate troškove neplaniranog lečenja koji mogu da premaše i cenu letovanja.
To se može izbeći kupovinom polise koja košta 1 evro po danu boravka u inostranstvu i garantuje plaćene troškove lečenja u iznosu od 15 do 30 000 evra. U turističkim agencijama kažu da je ove godine samo oko 10 odsto putnika preuzelo rizik letovanja bez ikakvog osiguranja.
Iako je u Grčkoj putno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zdravstveno osiguranje obavezno, Dragan Milosavljević ni ne pomišlja na porodičnio letovanje bez zdravstvene polise ni tamo gde ona nije uslov za vizu. Za 12 dana na Halkidikiju uz cenu aranžmana za nju će doplatiti tridesetak evra.
"Bez obzira da li je obavezno ili ne, idemo s malim detetom i u slučaju da se nešto desi bilo bi strašno da nemamo zdravstveno osiguranje. Znam ljude koji su imali problema baš zbog toga što nisu imali zdravstveno, em su plaćali te troškove lečenja em nisu nadoknadili", rekao je Milosavljević.
Mada agencije retko uračunavaju putno osiguranje u cenu aranžmana za zemlje u kojima se polisa ne traži, u "Odeonu" savetuju svojim putnicima da je pribave kako bi se na odmoru osećali sigurnije.
"Trend je da se ljudi sve više osiguravaju. Mi kada napravimo neki presek sezone već 90 odsto klijenata se odlučuje za osiguranje na ovim destinacijama na kojima osiguranje nije neophodno", kaže Nena Nišavić, iz agencije "Odeon".
U Turskoj, Egiptu,Tunisu, polisa zdravstvenog osiguranja nije obavezna. Ako je niste uplatili u agenciji ili filijali nekog osiguravajućeg društva ,poseta lekaru zbog najobičnijih stomačnih tegoba, koštaće vas najmanje 50-100 evra. Za manje od evra po danu boravka mogu se izbeći sve neprijatnosti i nepredviđeni iznosi eventualnog bolničkog lečenja, navode u osiguranju "Unika" čija polisa garantuje bolničke troškove do 30 000 evra.
"Naši ljudi u nekoj zemlji gde se ne traži polisa niko ga neće ostaviti na ulici da umre, pružiće se hitna pomoć, saniraće ga u meri da može da se vrati u svoju zemlju, ali će usloviti izlazak iz bolnice zadržavanjem pasoša. Donesite, platite, troškovi su toliki, pa ćete onda dobiti pasoš", kaže Boško Dimitrijević iz osiguranja "Unika".
Fond za zdravstveno osiguranje snosi troškove u slučajevima hitne medicinske pomoći u kojima se ne radi, kako objašnjavaju nadležni, o samoupućivanju na lečenje. To se ipak ne odnosi na hronične pacijente sa ozbiljnim oboljenima koji će moći da računaju na taj standard tek kada postanemo punopravni članovi EU.
"U toj Evropi je recimo u domenu hemodijalize, davanja kiseonika, insulin zavisnog dijabeta, definisano da su to hitna davanja, što bi značilo da lice koje dolazi iz Srbije u jednu Nemačku s potrebom za dijalizom ne može biti tretiran u smislu sporazuma da je to hitan slučaj, ali ako dolazi iz jedne Bugarske ili Rumunije, pošto su članice te asocijacije, onda će se njima pružiti na teret njihovog nosioca osiguranja takvo davanje", kaže Vukašin Vukićević iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
O svakom pojedinačnom zahtevu za refundiranje troškova hitne medicinske pomoći u inostranstvu izjašnjava se lekarska komisija matične filijale Fonda, ali je na osiguraniku da je dokaže jer se, prema rečima nadležnih, ne postupa uvek savesno u svim zemljama koje imaju malo više turističkih apetita u oblasti zdravstvenog turizma.
