Izvor: Politika, 06.Dec.2009, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rizična adresa za „1. maj”
Zašto se protestom na pruzi u Lapovu bave MUP i ministar rada, a ne Agencija za privatizaciju i Ministarstvo ekonomije
Radnici preduzeća „1. maj” iz Lapova samo su neki od nevoljnika u Srbiji koji nisu primili platu u ovoj godini. Ono što ih razlikuje od drugih u toj situaciji jeste to što su na svoj problem skrenuli pažnju na radikalan način – blokadom dela međunarodne pruge Beograd–Niš. Pošto im zarade i posle nekoliko ponovljenih protesta nisu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << isplaćene najavljuju novu blokadu pruge ne mareći što im je dosad upućeno dvadesetak što krivičnih, što prekršajnih prijava.
I radnici ovog preduzeća, poput ostalih privatizovanih koja ne rade, a formalno zaposleni ne primaju plate, ovako radikalnim protestom traže od države da reši njihov problem jer je smatraju glavnim krivcem za ovakvu privatizaciju. Smatraju da ako je pomogla i drugima, vratila ih pod svoje okrilje, dala im neke pare, pa što ne bi i njima.
Sada, u osmoj godini privatizacije, kao da su se pobrkale adrese na državnom nivou koje se bave ovakvim radničkim zahtevima. U Agenciji za privatizaciju i Ministarstvu ekonomije od ovakvih slučajeva „peru ruke” i kažu da su rokovi za kontrolu prodaje firmi istekli. Njihove činovnike na terenu zamenili su oni iz ministarstava unutrašnjih poslova i rada i socijalne politike.
Dragiša Biočanin, zamenik predsednika sindikata, nema dilemu da su iz državnih institucija krivi za njihov „slučaj” jer nisu slali inspekcije i kontrolisali da li se poštuje Zakon o radu pa su u tom nečinjenju dozvolili da problem formalno izađe iz njihove nadležnosti.
Ovo preduzeće u kome je sada na platnom spisku 240 ljudi i koje proizvodi građevinski materijal prodato je 2006. godine za 82 miliona dinara firmi „Autovojvodina” iz Novog Sada s pet zaposlenih koje je deo „Dunav grupe” u vlasništvu Bojana Stanivukovića, bivšeg direktora Nacionalne štedionice, kažu u Sindikatu.
Inače, prema slovu naših propisa kada firma ne isplaćuje zarade i druge svoje obaveze njeni poverioci, a to su u ovom slučaju i zaposleni, imaju pravo da traže stečaj i naplatu onog što potražuju. Ovakav sled događaja radnicima u Lapovu nije po volji, a iz iskustva sličnih privatizacionih priča čini se da ni državi nije u interesu da na ovaj način rešava privredne probleme produkujući istovremeno one socijalne.
– Mi želimo da se firma restrukturira, nastavi da radi, napravi socijalni program za radnike i da na kraju, ako je potrebno, ostane stotinak zaposlenih – kaže sindikalni predstavnik.
Biočanin ne krije da, kada ih je prilikom poslednjeg protesta, posetio državni sekretar MUP-a da im je ponudio raskid privatizacije što podrazumeva povratak pod državne skute, ali oni nisu bili za to rešenje.
S druge strane, ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić u pregovorima s vlasnikom i radnicima isposlovao je da se proda upravna zgrada i deo zemljišta kako bi se radnici isplatili. To do sada nije učinjeno iako je prilikom pregovora Ljajić saopštio da je on garant. Pride, radnicima je, kako kažu, obećan za firmu i kredit iz Fonda za razvoj do 1,5 miliona evra. Uprkos ministrovom zalaganju iz Fonda je stigao negativan odgovor jer firma godinama loše posluje.
Ministar Ljajić pokazao se ove godine kao vrlo fleksibilan kada su u pitanju radnički protesti, a u njegovom kabinetu ne vide ništa sporno što on preduzima i takve korake kao što su pregovori oko prodaje vlasnikove imovine, niti smatraju da je to politički marketing za šta je on, uostalom, već optužen u javnosti.
– Mi se ovim problemima bavimo jer neće niko drugi. Šta ima čudno u tome što se ministar rada bavi problemima radnika – kažu u Ljajićevoj službi za odnose s javnošću.
Branislav Čanak, predsednik Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost”, nema dilemu da je u lapovskom slučaju pregovaranje čelnih ljudi dva ministarstva politička akcija s ciljem dobijanja poena.
– Kako može državni sekretar MUP-a da nudi raskid privatizacije. On se ponaša kao da radi kod Dinkića, a ne kod Dačića. Čak i da je u pravu i da tu ima osnova za raskid on to ne može da kaže – smatra Čanak dodajući da su sve ovo samo posledice loše urađene privatizacije po kojoj je bilo bitno da se firme prodaju bilo kome po bilo kojoj ceni i uzmu neke pare za budžet.
U socijalizmu se, kaže, radi o promeni sistema, ne treba da zaradimo ništa nego da preformulišemo privredu. Nije se vodilo računa da li će to preduzeće u novim uslovima, s privatnom svojinom, funkcionisati najmanje isto kao pre toga, da li tržište rada ima kapacitete da apsorbuje ljude koji su višak.
– Klauzulom o obaveznom investiranju oni pokušavaju da unesu svest o staroj tehnologiji, nateraju kupca da investira, a on to ne uradi zato što mu je skupo. I zato preduzeće koje je bilo na samrti u društvenoj svojini iz tehnoloških razloga nastavlja da bude na samrti i s privatnim gazdom. A vlasnici su kod nas na nižem nivou nego pripravnici za biznismena, ne znaju ništa i tek kad kupe nešto uče i hvataju se za glavu i oni i država. I dok se oni hvataju za glavu svi plaćamo račun, kaže lider „Nezavisnosti”.
Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište, kaže da podatak da je kod nas poništeno čak 25 odsto privatizacija pokazuje da ona nije sprovedena konceptualno.
– Restitucija nije obavljena, nisu oterana u bankrotstvo loša preduzeća, već su prodata, nije stvoreno okruženje za nova ulaganja. Izlazi se u susret zahtevima tajkuna i tajkunčića i pravi cirkus od privatizacije. I ovi sada se ponašaju kao Tito i Milošević, ništa se nije promenilo, kaže ovaj ekonomista.
I u Uniji poslodavaca smatraju da je uzrok ovakvog stanja to što se nije gledalo ko kupuje preduzeća, ali i to šta od njih može biti u budućnosti. Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca kaže da i oni imaju primedbe na rad Agencije za privatizaciju koja se problemima u nekim preduzećima bavila gotovo protokolarno, slanjem dopisa bez odgovora na problem koji su samo „pojeli” rokove za njihovo angažovanje.
– Država se u propalim preduzećima ponaša kao poslodavac, daje im pare iz budžeta i tako se igra parama poreskih obveznika bez ikakve odgovornosti, što se vidi i iz izveštaja državnog revizora. Nema hrabrost da preseče i one koji ne mogu da opstanu otera u stečaj. Bor će nas ove godine koštati 100 miliona evra, a da su te pare date zdravoj privredi oni bi od toga za nekoliko godina napravili 400 miliona evra – kaže Rajić.
Jovana Rabrenović
[objavljeno: 07/12/2009]
