Izvor: Politika, 02.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rinfuz ne može u Evropu
Poslednjih godina nekim srpskim firmama zatvarana su vrata EU ne zbog politike prema našoj zemlji već zbog sumnjivog porekla nekih proizvoda i robe koja se nije podvrgavala laboratorijskim, tehničkim i prehrambenim standardima. Isporuke su vraćane, a firme tonule u gubitke. Međutim, nije samo roba ovdašnjih proizvođača neusklađena sa direktivama evropskih propisa. Bilo je propusta i kod velikih svetskih firmi kao što je "Matel", proizvođač čuvene "Barbike", koji je u jednom trenutku >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odlučio da malo uštedi, pa je proizvodnju poverio nekim kineskim preduzećima. Čak i malena "Barbika" imala je u sebi sadržaj olova opasan po zdravlje, pa su na kraju bili na gubitku i naručioci i proizvođači.
I domaći uvoznici upali su u istu zamku sa kineskom robom i tek onda shvatili zašto ih ovlašćene laboratorije upozoravaju: "Ne rešavajte problem tek kada roba dođe u Srbiju, izbegnite troškove arbitraže, transporta, sudskih sporova."
– Najveći svetski "trejderi", firme koje gospodare tržištem žitarica: "Glenkor", "Drajfus" ili "Topfer", već poduže upozoravaju naše izvoznike smrznutog voća, žitarica, prehrambenih proizvoda, prerađevina od voća i povrća, pečuraka, da obezbede sertifikate kojim se potvrđuje zdravstvena ispravnost i sve češće genetska nemodifikovanost. Tek kada stranac vrati ugovorenu isporuku, jer kvalitet robe ne odgovara svetskim standardima, domaće firme počnu da se raspituju šta je to HACCP ili znak CE koji moraju da dobiju – kaže Marinko Ukropina, direktor beogradske filijale Es-Dži-Esa, najveće svetske organizacije za kontrolu, ispitivanje, monitoring i sertifikaciju, koja trenutno ima 850 kancelarija i 350 laboratorija u 140 zemalja sveta i zapošljava 48.000 ljudi. – Sertifikat za bezbednost hrane (HACCP) koji verifikuje znači njenu sposobnost da proizvodi i isporuči hranu po međunarodnim standardima ili znak CE na robi, koji potvrđuje usklađenost proizvoda sa direktivama EU, propisi su koje je teško zaobići.
Evo i nekoliko primera. "Sojaprotein" iz Bečeja izvozila je na evropsko tržište do 30 odsto genetski modifikovanog zrna soje po nižoj ceni. Kada su pre tri godine Bečejci odlučili da od semena do krajnjeg proizvoda primene program za praćenje genetske nemodifikovanosti, ubrzo su dobili sertifikate... Potom je sve išlo lakše. Ugovarane su unosnije isporuke, a vrata tržišta EU su se otvorila. Vršački "Hemofarm" je pre nekoliko godina, da bi izvezao svoje dijalizatore za bubrege u Grčku, valjalo da obezbedi znak CE. A i privatna zemunska firma "Optiks", koja zapošljava tek dvadesetak ljudi, nije mogla da izveze kontaktna sočiva i testove za utvrđivanje trudnoće u Kanadu dok za svoje proizvode nije obezbedila znak CE.
– Proizvođači mineralnih voda u našoj zemlji niču "ko pečurke posle kiše", ali je pitanje da li znaju da se za obezbeđivanje licence za izvoz i prisustvo na evropskom tržištu mora ispitati oko 400 parametara o njenoj mikrobiološkoj, hemijskoj, radioaktivnoj ispravnosti – upozorava Ukropina. – "Voda-voda" i "Duboka", na primer, već su izvršile sveobuhvatna ispitivanja i obezbedile odgovarajuće sertifikate, a i Miškovićeva "Gala", i pre nego što je Novak Đoković na bilbordima počeo da je reklamira, pobrinula se oko pribavljanja potrebnih papira.
[objavljeno: ]
