Izvor: B92, 16.Jul.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ribnjaci na 100.000 hektara?
Beograd -- U Srbiji se riba gaji u ribnjacima površine 13 do 15 hiljada hektara. Potencijala za formiranje ribnjaka ima na sto hiljada hektara.
Kako je rekla saradnica Privredne komore Srbije Mirjana Miščević, ribarstvo je u Srbiji zanemarena grana, bez obzira na obilje vodotokova, ribnjaci su zapušteni i bez ulaganja, o čemu najbolje govori prošlogodišnji uvoz ribe i prerađevina od ribe od 90 miliona dolara, dok izvoza gotovo da nije bilo.
Prema njenim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << rečima, Srbija je jedina zemlja u regionu koja zakonski ne priznaje da je riba hrana, jer je ribarstvo pod ingerencijom Ministarstva za zaštitu životne sredine, a ne poljoprivrede, kao u drugim državama.
Po zvaničnim statističkim podacima, u Srbiji je prošle godine proizvedeno devet hiljada tona ribe, ali se procenjuje da je bilo zapravo 12 hiljada tona, jer ulov sportskih ribolavaca, kojih ima oko 700 hiljada, nije registrovan, kaže ona.
Deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni u oblasti ribarstva se može ublažiti, kako je rekla, jedino uz pomoć države. Najpre Ministarstvu poljoprivrede mora biti vraćena nadležnost nad tom oblašću, treba uraditi i strategiju o ribarstvu i izmene i dopune Zakona o ribarstvu u skladu sa zakonodavstvom EU, ali i osnovati direkciju za ribarstvo, kaže Mirjana Miščević.
Po procenama Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, za gradnju jednog pastrmskog objekta veličine 100 kvadrata, gde se može gajiti od 2,5 do sedam tona ribe, potrebna je investicija od sedam hiljada evra. U ribnjacima Srbije, gde se uglavnom gaje šaran i pastrmka, radi više od 1.800 ljudi.
Srbija je među zemljama s najmanjom potrošnjom ribe, koja godišnje po stanovniku iznosi oko pet kilograma. Najviše se jede oslić i to iz Argentine, ali se dosta ribe uvozi i iz Maroka i Norveške.
