Izvor: B92, 25.Jun.2013, 14:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rezerve će otkupljivati pšenicu
Beograd -- Robne rezerve planiraju da i ove godine otkupe pšenicu novog roda, ali još nije poznata količina, jer će ona, kako kažu, zavisiti od raspoloživih sredstava.
Nakon rebalansa budžeta biće poznato koliko će novca biti raspoloživo u te namene, rekao je Tanjugu direktor Republičke direkcije za robne rezerve, Goran Tasić.
On dodaje da programom rada Rezervi nije predviđena količina, već se ona projektuje na osnovu finansijskog plana, odnosno budžeta koji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je odobren za tu godinu.
"Mi smo ukupno za robu po programu rada imali raspoloživo tri milijarde dinara, otprilike trećina tih sredstava je bila predviđena za kupovinu pšenice. Videćemo u narednih par dana, s obzirom da nam se rebalansom značajno smanjuje budžet", kazao je Tasić u Skupštini Srbije, gde je učestvovao na sednici Odbora za poljoprivredu.
On je rekao da će Rezerve u saradnji sa resornim ministarstvima videti koja sredstva imaju na raspolaganju za kupovinu pšenice roda 2013, napomenuvši da se količina otkupljene pšenice razlikovala od godine do godine, i da je iznosila od 60.000 do 100.000 tona.
Tasić je objasnio da je ove godine razlika u tome što je Direkcija za robne rezerve ranije imala takozvani sopstveni račun na kojem je imala sredstva od prodaje robe i mogla je da ih, uz saglasnost vlade, koristi za kupovinu pšenice, što sada nije slučaj.
Kada je reč o ceni po kojoj će pšenica biti otkupljivana, Tasić je kazao da je još rano govoriti o tome, podsetivši da je pravilo da cena bude fiksna i po pravilu nešto viša od trenutne tržišne.
On je rekao da trenutna tržišna cena pšenice u prvim danima žetve iznosi 16 dinara po kilogramu plus PDV, i dosta je niža nego lane kada su Rezerve hlebno zrno otkupljivale za 23 dinara.
Tasić je napomenuo da je praksa da otkup pšenice za potrebe Robnih rezervi počinje od osmog do 12. jula, kada žetva već krene i kada se "bolje stekne slika o tome šta je idealna cena".
Direktor Robnih rezervi je članovima Odbora za poljoprivredu, pored planova o otkupu pšenice, odgovorao i na pitanja o otkupu maline i pomoći proizvođačima tog voća, o kontroli skladišta, raspoloživosti informacija, o bilansima robe u Rezervama.
Razmatranje Informacije Republičke direkcije za robne rezerve o otkupu i skladištenju žitarica u javnim skladištima bila je predložena kao jedna od tačaka dnevnog reda, na kom je trebalo da se nađe i pitanje isplata subvencija, stanja useva i priprema za žetvu, berbe maline roda 2013. i problema u otkupu tog voća.
Kako je preneo predsednik Odbora, Aleksandar Senić, resorni ministar Goran Knežević nije došao, iako je bio najavljen. Na sednici nije bilo drugih predstavnika Ministarstva poljoprivrede.
Žitovojvodina: Cenu da kreira tržište
Udruženje mlinara i pekara Žitovojvodina kritikovalo je procene da će realna cena pšenice ovogodišnjeg roda biti 20 dinara za kilogram bez PDV, i dodalo da će realnu cenu moći da formira jedino tržište.
Žitovojvodina je u saopštenju navela da će ovogodišnji rod pšenice biti znatno veći od lanjskog, kako u Srbiji, tako i u svim
okolnim zemljama, i u zemljama velikim izvoznicama pšenice poput Rusije i Ukrajine, te će zato ostati i znatni viškovi pšenice.
"Pšenica, kao jedan od najvažnih berzanskih artikala, cenu formira jedino na tržištu kao rezultat ponude i tražnje, i to je jedina cena koju industrijsko mlinarstvo uvažava i prihvata. Ista pravila važe i za cenu brašna, bez obzira na proizvodne, kalkulativne troškove i na želje mlinara", piše u saopštenju.
Udruženje ukazuje da domaće izvozne kuće, limitirane cenom pšenice iz tržišnog okruženja Srbije, maksimalno mogu da u ovom trenutku plate proizvođačima oko 16 dinara za kilogram pšenice, bez PDV.
"Žetva pšenice roda 2013. godine praktično još nije ni počela, i svako neargumentovano licitiranje cenom pšenice je proizvoljno, a jedinu i poslednju reč daće tržište", piše u saopštenju.
Žitovojvodina je podsetila da je nedavno predložila resornim ministarstvima da se za ovogodišnji rod pšenice industrijskim mlinovima daju beneficirani krediti da bi mogli da kupe veće količine pšenice neposredno posle žetve, što bi bila i direktna pomoć primarnom agraru, ali se niko iz resornih ministarstava nije oglasio o tome.
