Izvor: Politika, 23.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Revizori po meri partija
Formiranje Državne revizorske institucije, posle skoro godinu i po dana zakašnjenja, ušlo je u završnu fazu izborom njenog Saveta na sednici Skupštine Srbije. Time je, reklo bi se, sa formalne strane učinjen najznačajniji korak da se i Srbija svrsta u red zemalja čije su javne finansije izložene uvidu i nepristrasnoj kontroli revizora. Još u vreme predlaganja imena članova tog visokog tela, koje, između ostalog, treba da bdi nad zakonitim trošenjem ne samo državnog novca ,bilo je strepnji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da Savet, sastavljen od partijskih ljudi, bez obzira na stručnost, neće moći da odgovori svim izazovima, pogotovo političkim pritiscima. Predsednik, potpredsednik i član saveta dolaze iz redova DS, dok su po jedan član iz G17+ i Nove Srbije.
Na naše pitanje, može li ovako izabrani Savet da odgovori svim zadacima, ali i eventualnim političkim i drugim pritiscima, upravo zato što su u njemu ljudi koje su "delegirale" partije na vlasti, profesor dr Ljubiša V. Stanojević, sa katedre za računovodstvo i reviziju Univerziteta "Singidunum", kaže da ta činjenica može biti, odista, otežavajuća, ali da, ipak, valja sačekati i izbor državnog revizora, kao neposrednog "izvršioca poslova".
Šta se očekuje od DRI? Da svake godine vrši reviziju budžeta Srbije, lokalnih vlasti, ali i kontroliše rad fondova, NBS, javnih preduzeća, političkih stranka i korisnika sredstava EU, kao i trošenje donacija i međunarodne pomoći... Sve to dramatično ukazuje na značaj ove institucije, kaže dr Stanojević i dodaje da u svim tim institucijama postoji nesumnjiv uticaj političkih stranaka. Sastavljanje vrhunskog organa DRI na bazi stranačkog pariteta može biti u direktnom konfliktu interesa sa partijskom politikom, iako je zakonodavac precizirao da je funkcija člana Saveta nespojiva sa "obavljanjem drugih poslova koji bi mogli negativno da utiču na njihovu samostalnost, nepristrasnost i društveni ugled, kao i na poverenje i ugled institucije". U članu 13. propisa o državnoj reviziji jasno je rečeno da "članovi Saveta ne mogu dovesti u pitanje nezavisnost pri donošenju svojih odluka, kao ni nezavisnost institucije".
Da li je to dovoljno za odbranu profesionalnog integriteta Saveta?
"Ostavljanje ovakvog ambivalentnog tumačenja propisa, očigledno je plod stranačkih interesa, koji će imati dominantan uticaj na rad DRI. Da li će državni revizor obavljati svoj uzvišeni posao punim kapacitetima i opravdati svoju osnovnu funkciju, da bude nezavisan u radu i da istinito i objektivno izražava mišljenje o finansijskim izveštajima budžetskih korisnika, ostaje da se vidi. Ali mnogo toga ukazuje na opravdanost izvesne zebnje", kaže dr Stanojević. Ovo tim pre što su u nadležnosti Saveta bitni elementi kao što su donošenje godišnjeg programa revizije i akti kojima se bliže određuje takav plan, a sve to može da utiče na utvrđivanja elemenata političke korupcije, posebno kod poslanika ili odbornika i svim onim koji su dobili funkcije u državnim preduzećima i institucijama preko političkih struktura.
Građani s pravom očekuju od državnog revizora, koga bira partijski profilisan savet, da ih izvesti da li je vlada sklopila nepovoljne ugovore ili se njene odluke namerno pogrešno sprovode u cilju lične ili političke dobiti. Naravno, ovde se uloga državnog revizora ne iscrpljuje, jer jedna od bitnih njegovih uloga jeste upravo kontrola vladinih ugovora. Da li su izvršeni na zakonit način ili su nepovoljni po državu.
"Mislim da bi skandal oko ugovora o koncesiji autoputa Horgoš – Požega bio izbegnut da imamo državnog revizora. Možda bi zato prvi zadatak te institucije, kada se formira, upravo trebalo da bude revizija tog ugovora", kaže dr Stanojević.
Za direktora i vlasnika beogradske revizorske kuće BDO BC Eksel Dragana Popovića, najvažnija činjenica u celoj ovoj priči jeste – da je Savet izabran. Od sada će, po njemu, subjekti revizije biti nedodirljivi direktni, ali i posredni korisnici budžetskih sredstava. Izvesno je u svakom slučaju da će svi, hteli to ili ne, povesti mnogo više računa o trošenju para iz budžeta i želeti da podignu stručni nivo vođenja svojih knjiga. Smanjiće rizik od odgovornosti koju povlači neadekvatno trošenje novca ili, pak, knjiženje prihoda i troškova, što za sobom može da povuče prekršajnu, ali i krivičnu prijavu.
Poslednjih dana, kako primećuje Popović, bilo je nepovoljnih komentara na načina izbora članova Saveta. Ne sporeći neka od upozorenja, Popović, ipak, smatra da su stranke predložile profesionalce koji ispunjavaju uslove propisane zakonom. Po njemu, sumnja da će oni biti pristrasni u reviziji "svog" korisnika budžetskih sredstava ne stoji iz nekoliko razloga. Ponajpre, zato što Savet neće neposredno obavljati revizije. Njegov zadatak je da napravi program rada kojim će biti utvrđeni prioriteti u organizaciji i formiranju stručnih službi. Pošto neće raditi reviziju, možda će moći da utiče da se neki od "naših" subjekata zaobiđu ove, pa možda i sledeće godine, ali, sigurno, svi jednog dana moraju da dođu na red. "Reviziju će, po svoj prilici, raditi komercijalne revizorske firme, iz zemlje ili inostranstva. Savet, jednostavno, nema kapacitet za to i, u krajnjoj liniji, to mu i nije posao. Komercijalne firme, naročito međunarodne, zbog svoje reputacije neće dozvoliti da se na njihovo mišljenje utiče iz bilo koje političke opcije, pa će kvalitet njihovog rada biti u skladu sa međunarodnim standardima i, verujem, prema očekivanjima zakonodavca", upozorava Popović..
Zbog toga, kako se Popović zalaže, Savetu treba dati punu podršku, mada vreme u kome živimo, zbog previše afera, lopovluka i korupcije, ne ostavlja mnogo prostora za optimizam i poverenje. Ipak, on se nada da je početak formiranja državne revizije, uz prošlogodišnji Zakon o računovodstvu i reviziji, veliki korak ka obnavljanju poverenja u naš finansijski sistem.
[objavljeno: ]
