Izvor: Politika, 01.Jun.2009, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Revizor pomrsio konce
Novi izveštaj o poslovanju NIS-a za 2008. godinu najkasnije do 30. septembra. – Revizor tvrdi da NIS poslednje tri godine nije ostvario dobit, a da je država podelila taj novac
Vlada Srbije uputiće naredne nedelje javni poziv za izbor novog nezavisnog revizora koji bi trebalo još jednom da preispita rezultate poslovanja Naftne industrije Srbije za 2008. godinu. Tek posle tog izveštaja može se precizno reći da li je NIS zaista poslovao s gubicima od oko osam milijardi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dinara kako tvrdi revizor KPMG,rekaoje u razgovoru za Politiku prof. dr Petar Škundrić, ministar rudarstva i energetike.
Šta očekujete od novog oditora?
Nova oditorska kuća će se još jednom pozabaviti revizijom završnog računa NIS-a, da bismo definitivno imali tačan izveštaj o rezultatima prošlogodišnjeg poslovanja. Izveštaj bi trebalo da posluži za uspešan završetak realizacije kupoprodajnog ugovora o prenosu NIS-ove imovine, što je već dogovoreno s ruskim partnerom.
Kada se očekuje novi revizorski izveštaj?
S obzirom na to da Skupština akcionara NIS-a mora da usvoji izveštaj o poslovanju najkasnije do 30. septembra , revizor pre toga tada mora da dostavi svoj izveštaj.
Da li to znači da se odlaže Skupština zakazana za 30. juni na kojoj je trebalo usvojiti ili odbaciti izveštaj KPMG?
S ruskim partnerom smo se već dogovorili da odložimo Skupštinu dok se ne uradio još jedna revizija završnog računa.
Šta ako i novi izveštaj potvrdi gubitke NIS-a?
Kada je NIS prodavan niko nikome nije garantovati bilo kakav pozitivan rezultat poslovanja. Ovde je reč i o našem interesu da vidimo da li je bilo očekivane dobiti ili nije. Gubitke treba da pokriva kompanija, on ne može da bude sporno pitanje između Vlade Srbije i strateškog partnera, pošto je Gasrpomnjeft kupovao NIS u postojećem stanju i s poslovanjem koje u tom trenutku nije bilo moguće utvrditi, pošto se završni računi podnose do 28. februara.
Revizor je utvrdio da dobiti nije bilo u poslednje tri godine?
Oni tvrde da je nije bilo, a da dobit koju smo mi raspodelili nije ni postojala. Međutim, mi smo postupili na bazi prihvaćenih završnih računa i tako vršili raspodelu dobiti.
Za koju godinu?
Za 2007. godinu, odnosno prenetu dobit iz 2006. i 2007. godine koja je raspoređena u januaru 2009. Mislim da je tu raspodelu trebalo izvršiti mnogo ranije. Uradio sam samo ono što sam smatrao da je po zakonu i u interesu Srbije.
Kako onda objašnjavate to da oni kažu nije bilo dobiti, a mi je raspodelili?
Ne mogu to da tumačim. Moći ću da dam svoj sud kada budem imao pred sobom definitivno utvrđeno činjenično stanje koje će prihvatiti i jedna i druga strana.
Ali država je bila 100 odsto vlasnik kompanije?
Država nije preuzela nikakvu obavezu da će u slučaju gubitaka nadoknaditi štetu. Ona je prodavala kompaniju.
Kako je moguće da Gaspromnjeft nije ranije utvrdio gubitke s obzirom na to da su godinu dana imali vremena da češljaju poslovne knjige NIS-a?
Mislim da smo svi bili pod utiskom dobiti koja je ostvarena na bazi visokog rasta cene nafte i derivata u prva dva kvartala prošle godine, a kada je došlo do pada cene crnog zlata prerađivana je nafta koja se kasnije prodavana po toj visokoj nabavnoj ceni. To je jedan od izvora gubitaka. Nisam siguran da on može da bude toliko veliki i da u relativno kratkom periodu izazove toliki debalans.
Zanimljivo je da je Gaspromnjeft prvo izašao s cifrom od tri milijarde i osamsto miliona dinara gubitaka, a došao do osam. Kako to objašnjavate?
O tome ćemo razgovarati kada budemo imali urađenu i poslednju reviziju. Sada razgovaramo na bazi pretpostavki.
Kako pretpostavki ako je revizor dao zvaničan izveštaj da su gubici osam milijardi dinara?
Razgovaraćemo kada i drugi revizor da svoj izveštaj.
Da li cena uslužne prerade definitivno prepuštena privatnicima i NIS- u i zašto ste omogućili na taj način monopol ruskom partneru?
Država kao manjinski vlasnik nema više prava da određuje cenu uslužne prerade nego to sada prepušta kompanijama da se među sobom dogovore koliko će koštati.
Hoće li ta maksimalna maloprodajna cena da sadrži i cenu uslužne prerade i da li će gorivo zbog toga poskupeti?
Neće sadržati cenu uslužne prerade. Ali na kompaniji je da ona odredi koje su njeni profitabilni centri.
Ovo se tumači kao da je država prebacila vruć krompir privatnicima. Ako država nije mogla ili htela da se dogovori o ceni prerade s Gaspromom kako može prometnik koji ima dve pumpe?
Država ne prebacuje vruć krompir nikome.
Zar ne mislite da će na ovaj način Gaspromnjeft počistiti privatnike s tržišta?
Ako bi Gaspromnjeft pokušao da počisti privatnike on bi radio protiv sebe. Ruski partner može privremeno da ukloni nekog s tržišta, ali u trenutku ukidanja monopola na uvoz derivata to bi bio rad protiv samog sebe. Sada NIS treba da napravi što bolje aranžmane s konkurencijom.
Ali zar ovim ne radi baš suprotno?
Ako je marža dovoljno visoka ne bi trebalo da se bilo ko nađe u problemu. U suprotnom bi značilo da su neki imali ekstraprofit pored te marže od pet dinara. Za Srbiju je važno da NIS bude uspešna kompanija, ali i da postojeće privatne kompanije uspešno posluju.
Ako privatnici moraju da pristanu na cenu od 60 dolara da li će potrošači to osetiti u ceni goriva?
Za potrošače je bitna krajnja cena. Ovo je stvar neposredne pogodbe kompanija. Maksimalno povećanje cena će biti oko tri odsto, a promena cene derivata će i dalje ići na dve nedelje.
Da li je tačno da se ovakav ustupak ruskoj strani pravi zašto je Vaša nadoknada u Skupštini NIS-a 20.000 evra, od čega pola dajete stranci SPS-ua zbog čega ćete i ubuduće biti spremni da izlazite u susret Gasrpomnjeftu?
Svi oni koji su protiv ovog aranžmana su spremni da daju podatke koji nemaju nikakve veze s realnim stanjem stvari. Moja nadoknada za rad u Skupštini akcionara je oko 55.000 dinara. Tačno je da 10 odsto svojih primanja dobrovoljno ustupam partiji čiji sam osnivač.
Da li će biti smene članova Upravnog odbora NIS-a sa srpske strane u kom sede političari?
Postoji samo predlog da se izvrši potvrda njihovih mandata, a svako može da traži njihovu zamenu.
Da li je tačno da je vlada nezadovoljna radom predstavnika srpske strane u UO NIS?
Nikada nije bilo reči o tome.
Menja li se nešto suštinski zbog toga što gasovod „Južni tok” u Srbiju ulazi kod Zaječara, a ne kod Niša?
Najvažnija stvar je da se projekat realizuje i da će gasovod proći kroz Srbiju. Da će kapacitet biti znatno veći od prvobitno planiranog i da će protok gasa biti bar duplo veći ugovorenog. Sa stanovišta potrebnih količina gasa svi delovi Srbije završetkom gasifikacije biće praktično u ravnomernom položaju. U planu je da se do kraja ove ili januara naredne godine obezbedi novac kojim će se nastaviti radovi na gasifikaciji Srbije, a prioritetna je i gradnja trase Niš–Dimitrovgrad koji predstavlja prvu varijantu „Južnog toka”, a u čijoj će realizaciji učestvovati Jugorosgas.
Kakve su šanse da povratimo svoj udeo u Jugorosgasu?
Načelna saglasnost postoji, ali pitanje je procene vrednosti kapitala i mogućnosti da se taj deo otkupi.
U kojoj meri će podzemno skladišta gasa „Banatski Dvor” biti spremno za narednu zimu?
Kako bi se završila gradnja gasovoda Gospođinci – Banatski Dvor moraće da se angažuju dodatni izvođači. Samo tako će moći na vreme da počne utiskivanje većih količina gasa za narednu grejnu sezonu.
Da li će ruska strana učestvovati u ovom delu posla, odnosno u završetku prve faze gradnje „Dvora”?
Gasprom najverovatnije u ovoj fazi posla neće učestvovati, ali postoji mogućnost da se već naredne nedelje u Sankt Peterburgu u razgovorima s Gaspromom postigne dogovor o eventualnom učešću ruske strane u punjenju gasa. To bi bio komercijalni gas.
Ako pristanu da utiskuju gas koliko bismo do naredne zime mogli da obezbedimo ovog energenta za slučaj nove gasne krize?
Za potrebe grejanja domaćinstava i prioritetnih potrošača mogli bismo da obezbedimo dva meseca punog snabdevanja. Utiskivanje gasa će početi u julu kada mu je cena najpovoljnija.
Jasna Petrović
-----------------------------------------------------
Vlada platila karte za Kubu
Da li je u vreme svetske ekonomske krize bilo neophodno ići na Kubu i koliko je vladu koštao Vaš put?
Na Kubu je išla državna i privredna delegacija, a vladu je to koštalo avionskih karata za državnu delegaciju.
J. P.
[objavljeno: 01/06/2009]
.jpg)
