Izvor: Politika, 27.Nov.2009, 23:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Revizija budžeta - nezakonito trošenje para
Izveštaj otkriva nepravilnosti u korišćenju državnih para – nabavka benzina bez ugovora, „naduvane” prekovremene sate, milijarde nepovratnih pozajmica i milionske nabavke bez zaključenih ugovora...
Gotovo svi zaposleni u Republičkoj direkciji za imovinu, njih oko 80, radili su prošle godine prekovremeno svakog meseca i uknjižili ukupno 22.352 sata mimo redovnog posla. To je poreske obveznike koštalo 7.972.000 dinara. Šta su radili, kada i po čijem nalogu, to ni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << državni revizori nisu mogli da ustanove.
Možda su danonoćno čuvali državnu imovinu, bio je prvi šaljivi komentar novinara nakon objavljivanja tih podataka.
Međutim, to zasigurno nije izvor tolikih prekovremenih sati. Jer, i revizori su potvrdili problem o kome se godinama govori u javnosti: da Republička direkcija za imovinu nema centralni registar, potpunu i ažurnu evidenciju o stanju državne imovine. Istina, ne samo svojom krivicom, već i zbog toga što oni koji tu imovinu koriste ne dostavljaju zakonom propisane podatke.
Ovo je samo jedan i za razumevanje običnom svetu jednostavan primer, od mnogo slučajeva nezakonitog trošenja budžetskih sredstava evidentiranih na 160 stranica prvog izveštaja o finansijskoj reviziji budžeta za 2008. godinu, koji je juče Radoslav Sretenović, predsednik Saveta državne revizorske institucije, predao predsednici parlamenta Slavici Đukić-Dejanović i predstavio javnosti Srbije. Iako nekompletan (18 budžetskih korisnika i tek 27 odsto budžetskih sredstva), zbog ograničenih kapaciteta Državne revizorske institucije, izveštaj je, već na prvi pogled, dovoljan dokaz da sumnje javnosti da se novac poreskih obveznika ne koristi zakonito nisu bile neosnovane. A revizijom prošlogodišnjeg budžeta otkriveni su mnogi nedostaci: počev od računovodstvenog sistema, posebno u vođenju glavne knjige trezora, pa sve do kratkoročnih budžetskih obaveza i potraživanja.
Jedan od razloga, kako je konstatovao generalni državni revizor, sasvim sigurno je nepostojanje i nefunkcionisanje interne kontrole i interne revizije u većini kontrolisanih ministarstava.
Da je bilo kontrole, možda Uprava za zajedničke poslove republičkih organa ne bi, bez sprovedenog postupka javne nabavke i bez zaključenog ugovora kupila od „NIS-Jugopetrola” bonove za gorivo vredne čak 110.000.000 dinara. Istina, nije jedina. O zakon o javnim nabavkama ogrešilo se i Ministarstvo za rad i socijalna pitanja koje je sa preduzećem „Informatika”, suprotno zakonu, još 2004. sklopilo ugovor o održavanju računarske opreme vredan 2.784.000 dinara (58.000 puta 48 meseci) i po istom ugovoru prošle godine nabavljalo rezervne delove i potrošni materijal, tako da je sa računa tog ministarstva na račun pomenute firme u 2008. godini uplaćeno 1.905.000 dinara. Zakon o javnim nabavkama je kršilo i Ministarstvo zdravlja"
Revizori su kontrolom isplate po osnovu ugovora o delu zaključenim sa fizičkim licima utvrdili da su generalno ugovori zaključivani sa osobama sa kojima to nije bilo moguće iza obavljanje poslova za koje to nije bilo po zakonu (poslovi iz delokruga samog ministarstva). I, na kraju, nisu dostavljani izveštaji kao dokaz da su ti poslovi stvarno izvršeni.Kao primer navedeno jeMinistarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, koje je tako prekršilo čak tri zakona: o radu, državnim službenicima i ministarstvima.
A kako je država o svojim aktivnostima informisala javnost? Kršeći zakon, generalno bez kompletne dokumentacije na osnovu koje bi se pravdale isplate, tako da je i revizorima ostala nepoznanica da li je usluga koja je plaćena i stvarno izvršena.
Međutim, odpojedinačnihprimerakršenjazakona, veći je problem to štoračunovodstveni sistemdržave, sudeći po navedenomizveštaju,nefunkcionišekakovalja. Glavnaknjigatrezora senevodiuskladusazakonom,kojipredviđadaseunjojevidentirasvakiprometnaračunima,inesadržipodatkeoprihodimairashodimaizostalihizvoraindirektnihkorisnikabudžeta. Podaciuobrascimakojičine završniračunnisusveobuhvatniimeđusobnouporedivijernesadržesvastanjaiprometenaimovini, potraživanjima, obavezama,izvorimafinansiranja, rashodima, izdacima, prihodimaiprimanjima, jedanjeodrevizorskihnalaza.
Uprkos manjkavostima računovodstvenog sistema, više je nego očigledno da je država pozajmljivala budžetski novac, koji nije vraćen niti je iko nešto preduzeo da se ta potraživanja naplate.
Nijednapozajmica isplaćenaizbudžetaibudžetskerezervenijevraćenaurokovima predviđenim vladinimzaključkom, ali ni kasnije, ni do kraja 2008. godine. Neke su date i pre deset i više godina. Areč je o13.503.458.000 dinara.Ovapotraživanjazaisplaćenepozajmicenisuusaglašenasadužnicima,nitisupreduzetemerezanjihovunaplatu. Istislučajjeisapozajmicamaizsredstavaprivatizacijeu 2005. i 2006.godini, uukupnomiznosuod 14.969.185.000 dinara. Onoštojejoš gore,iako ranije date pozajmice nisu vraćane,istim dužnicima u međuvremenu su odobravane i isplaćivane i nove, konstatovali su revizori.
Država se nemarno odnosila i kad je reč o novcu po izdatim garancijama. U 2008. godini izdate su četiri garancije u ukupnom iznosu od 182.000.000 evra, odnosno 15.106.000.000 dinara.Iz budžeta je po osnovu izdatih garancijaisplaćenoukupno 4.591.116.000 dinara (2.797.831.000 dinara na ime otplate glavnice i 1.793.285.000dinara na ime kamate).Međutim, revizijom je utvrđeno da regresni zahtevi direktnim dužnicima po kreditima, čiji dug je izmirila Republika, nisu ispostavljeni, niti se preduzimaju zakonom predviđene mere za naplatu tih potraživanja. Regresni zahtevi nisu ispostavljeni ni za 2007. godinu.
Zakon je prošle godine kršen i prilikomzaduživanjaradi pokrića budžetskog deficita.
Kratkoročne obaveze koje iznose 36.369.255.000 dinara, najvećem delom se odnose na obaveze po osnovu pozajmica sa konsolidovanog računa trezora Republike, radi obezbeđivanja sredstava za finansiranje deficita tekuće likvidnosti budžeta Republike za 2008. godinu.
Dozvoljeni iznos pozajmice sa konsolidovanog računa, koji po propisima iznosi 60odsto dnevnog stanja salda prethodnog dana, prekoračen je u dva slučaja:30. decembra 2008. godine za 12.165.215.000 dinara i narednog dana za 2.767.240.000 dinara.
Pozajmljena sredstva nepropisno su vraćana u rokovima dužim od 30 dana, a 35.000.000.000 dinara nije vraćenodo kraja budžetske 2008. godine, što je suprotno odredbama pravilnika i zakona o javnom dugu.Dug za finansiranje deficita tekuće likvidnosti budžeta na kraju godine premašio je dozvoljeni nivo po Zakonu o javnom dugu (pet odsto ukupno ostvarenih prihoda u prethodnoj budžetskoj godini) za 5.014.317.000dinara, konstatovano je između ostalog u prvom izveštaju o reviziji budžeta.
Vesna Jeličić
[objavljeno: 28/11/2009]
