Izvor: Vostok.rs, 26.Apr.2013, 17:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Retki metali zemlje: da li će potražnja stići ponudu?
26.04.2013. -
Državna korporacija „Rosteh“ i grupa IST uložiće najmanje milijardu dolara u osnivanje holdinga za vađenje i preradu retkih metala zemlje, saopštavaju ruski mediji. Danas na ovom tržištu skoro u potpunosti vlada Kina i svetski potrošači su veoma zainteresovani za pojavu novih isporučilaca.
Zajedničko preduzeće će se baviti eksploatacijom Tomtorskog nalazišta retkih metala zemlje (RMZ) u Jakutiji. Izgradnja fabrike za vađenje i preradu retkih >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << metala zemlje treba da počne 2013. godine i da se završi krajem 2017. godine, rad punim projektnim kapacitetima je planiran za 2018. godinu.
U retke metale zemlje spada 17 elemenata koji se koriste u uređajima visoke tehnolgoije (na primer, u tabletima i smartfonovima), kao i u aviogradnji, automobilskoj i atomskoj industriji i, naravno, u vojnoj oblasti. Vlada je u februaru ove godine odobrila program za proizvodnju RMZ u zemlji. A nedavno je rukovodilac Jakutije Jegor Borisov govorio o tome da će Tomtorsko nalazište dobiti strateškog investitora. Izgleda da se on pojavio. Izbor investitora komentariše analitičar investicione kompanije „VTB Kapitala“ za metaluršku i rudarsku industriju Nikolaj Sosnovski:
- Grupa IST ima iza sebe prilično iskustvo u vađenju ruda. Bavili su se legurama od gvožđa i dragocenim metalima. Svi njihovi projekti su bili prilično uspešni. Poseduju dobra znanja u oblasti vađenja rude, razumeju ove projekte, znaju kako ih treba realizovati, kako treba raditi u ruskim realijama. A Rosteh ovde predstavlja državu. Zato što je oblast retkih metala zemlje strateška oblast.
Ekonomija postaje sve tehnologičnija i potražnja za retkim metalima raste. Međutim, do 95% eksploatacije retkih metala je koncentrisano u Kini, koja ograničava uvoz i manipuliše cenama. O uzrocima kineskog monopola govori Nikolaj Sosnovski:
- Ovo je vezano i za geologiju – u svetu nema tako mnogo velikih nalazišta koja treba osvajati, kao i za to što je radna snaga u Kini prilično jeftina, plus, što je važno za ovu proizvodnju, prilično su niski zahtevi u pogledu ekologije. Razvijene zemlje sa strožim regulativnim merama u ovoj oblasti ne dozvoljavaju uvek prljavu metaluršku proizvodnju. Kina je uspela da konsoliduje praktično svu proizvodnju i da ozbiljno utiče na isporuku i na cene u svetu.
Vladavina Kine se sve manje sviđa drugim velikim igračima. Jer, ako se desi trgovinski ili drugi konflikt Podnebesna može da nanese udarac visokotehnološkim i strateškim oblastima konkurenata. Zato Rusija, SAD, Indija, Brazil i drugi pokušavaju da organizuju svoju proizvodnju.
Po ocenama stručnjaka u Rusiji je koncentrisano do 20% svetskih rezervi RMZ, ali vađenje ne premašuje 2% svetske eksploatacije. Oni našoj industriji nisu mnogo potrebni. Osim toga, kako ističe analitičar za metalurški sektor investicone banke „Renesans Kapital“ Vasilije Kuligin, zemlja zasad nema kapacitete za preradu:
- U Rusiji na postsovjetskom prostoru nema kapaciteta za obradu kojom bi se oksidi vezivali retke metale zemlje. Zato se količina marže unekoliko smanjuje, dodata vrednost se ostvaruje već van Rusije. Mislim da će se oblasti u kojima može da se upotrebljava RMZ pojaviti, ali to je horizont od najmanje 5-7 godina.
Rusko rukovodstvo je više puta najavljivalo da će preći na razvoj inovacione proizvodnje u kojoj su potrebni retki metali. Međutim, stručnjaci ističu da će ako proizvodnja RMZ bude organizovana pre nego što se pojavi stabilna potražnja na domaćem tržištu, dragocena sirovina moći da se prodaje u inostranstvu. Ipak, diverzifikacija u oblasti sirovina je takođe važna kako bi se smanjila zavisnost od nafte i gasa. A svetska potražnja za retkim metalima će najverovatnije rasti.
Vlad Grinkevič,
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
.jpg)
