Izvor: Blic, 19.Dec.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rešenje za 'Petrohemiju'
Rešenje za 'Petrohemiju'
PANČEVO - Dugoročni sporazum o restrukturiranju koji je HIP 'Petrohemija' potpisala sa kompanijom 'DEBIS internešenel trejding GmbH' iz Berlina i definitivno je dobio podršku Vlade Srbije i Agencije za privatizaciju. Kao konkretnu manifestaciju ove podrške, Vlada je izdala saglasnost za deblokadu računa 'Petrohemije' i prosledila je Republičkoj upravi javnih prihoda.
- Na ovaj način, problem nagomilanih obaveza 'Petrohemije' prema >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << državi, nastao po osnovu neplaćenog poreza na promet i akciza, biće rešen na, za nas, najpovoljniji način - zamrzavaju se dugovi nastali do 6. decembra, dok ćemo obaveze nastale nakon tog datuma morati redovno da izmirujemo - kaže za 'Blic' Zoran Krstić, generalni direktor 'Petrohemije'. Podsećajući na težak put koji je ova firma sa 3.000 radnika prošla u proteklih pet meseci blokade računa, Krstić ističe da je 'Petrohemija', uprkos negativnom poslovanju, živa firma koja dve trećine svojih proizvoda izvozi.
- Zahvaljujući tome, kao i mesecima blokade, mi smo uspevali da isplatimo sve lične dohotke, sve vreme pokušavajući da nađemo strateškog partnera. Potpisujući sporazum sa DEBIS-om u tome smo, na kraju, i uspeli. Vlada je podržala naš program, jer svakako zna da 'Petrohemija' predstavlja sirovinsku bazu velikog broja industrijskih grana - kaže Krstić, podsećajući da su tokom NATO bombardovanja srušene tri fabrike 'Petrohemije' i da je ukupna ratna šteta procenjena na blizu 450 miliona dolara.
No, kako to obično kod nas biva, sporazum sa DEBIS-om izazvao je različite komentare, a u javnosti se pojavilo niz dezinformacija i proizvoljnih konstatacija o stranom partneru i sadržini sporazuma. Ipak, činjenice je teško osporiti: DEBIS je firma u stopostotnom vlasništvu 'Dajmler Krajsler servisa', jedne od najpoznatijih nemačkih kompanija. Predsednik Upravnog odbora DEBIS-a Klaus Mangold istovremeno je i predsednik Odbora nemačke privrede za Istočnu Evropu.
Ta kompanija trenutno u svetu ima ugovorene poslove u vrednosti od 127 milijardi evra i preko 20.000 zaposlenih. Tako renomiran strateški partner, uz podršku države, trebalo bi da bude garancija da će ciljevi programa restrukturiranja biti uspešno realizovani. A to su, pre svega, povećanje proizvodnje i obezbeđivanje obrtnog kapitala (po sporazumu DEBIS u roku od 45 dana treba donese 12 miliona dolara obrtnih sredstava), obezbeđivanje kreditnih sredstava za modernizaciju i nabavku nove tehnologije, definisanje uslova za izmirenje obaveza prema poveriocima, stvaranje pozitivnog kreditnog rejtinga 'Petrohemije' na međunarodnom finansijskom tržištu i, konačno, priprema za privatizaciju.
DEBIS, po stupanju na snagu Sporazuma, neće moći po svom nahođenju da otpušta radnike. Važeći zakonski propisi podrazumevaju aktivno učešće sindikata u koncipiranju socijalnog programa. Osim toga, prema Sporazumu DEBIS je ovlašćen da predstavlja 'Petrohemiju' u komunikacijama i pregovorima, ali ne može samostalno donositi ključne poslovne odluke, niti može ulaziti u ugovorne obaveze u ime 'Petrohemije' bez pismene saglasnosti njenog rukovodstva.
I, najzad, jedna od posebno zanimljivih primedbi oličena je u stavu da je ovaj sporazum protiv interesa zemlje i NIS-a. Imajući u vidu koncept koji je sve do nedavno zastupan u NIS-u, a prema kojem bi se 'Petrohemija' našla u paketu firmi koje bi bile razmenjene na ime dugova za ruski gas, jasno je odakle vetar duva. No, po svemu sudeći, i u Vladi, a izgleda i u NIS-u, prevladao je drugačiji stav i 'Petrohemija' je dobila šansu da krene drugačijim putem i tako izbegne 'ruski zagrljaj'. S obzirom na to da dugovanja prema državi, zaključno sa 30. septembrom, iznose preko 4,5 milijardi dinara, jasno je da trećeg rešenja nema.
- Umesto sporazuma sa DEBIS-om, alternativa je jedino stečaj - kategoričan je direktor Krstić. B. K.
Šta pokazuju računice o saradnji
Prema članu 4. Sporazuma, HIP 'Petrohemija' dužna je da uspešno angažovanje DEBIS-a plati u iznosu od 20 odsto razlike u vrednosti preduzeća nastale od momenta stupanja na snagu Sporazuma do isteka treće fiskalne godine ili do momenta privatizacije, ako do nje dođe pre isteka tog roka. Prema nekim mišljenjima, ovakav ugovor može naneti nesagledive posledice po 'Petrohemiju' i prouzrokovati štete koje se mogu porediti sa posledicama NATO razaranja. Naime, kritičari Sporazuma smatraju da je cena saradnje sa DEBIS-om od 2,75 odsto od prodaje neprihvatljivo visoka. Računica, međutim, govori drugačije. Sporazumom sa Nemcima 'Petrohemija' bi samo na ceni sirovog benzina i prirodnog gasa godišnje ostvarivala uštedu od 12,2 miliona dolara, dok bi prihod DEBIS-a po osnovu 2,75 odsto od prodaje iznosio nešto manje od četiri miliona dolara, što je 125 puta manje od procenjene štete nastale usled bombardovanja. Štrajk upozorenja
Zbog sporazuma sa kompanijom 'Debis', Sindikat 'Petrohemije' najavio je za petak jednočasovni štrajk upozorenja.
Juče po podne održani su neuspešni pregovori između poslovodstva i sindikata. Poslovodstvo nije uspelo da ubedi sindikalce da odustanu od protesta. Miša Faraga, predsednik Sindikata, kaže da se ne odustaje od zahteva za smenu generalnog direktora. Faraga ističe da to što je do skora blokiran žiro-račun firme nije jedini greh poslovodstva i da pokušaj restruktuiranja 'Petrohemije' u dogovoru sa 'Debisom' jeste samo kupovina vremena koja će se na kraju obiti o glavu radnicima.
Zoran Krstić, generalni direktor kaže da je sindikalni zahtev deplasiran i najavljuje bolje dane za 'Petrohemiju'. S. D.
