Izvor: B92, 14.Maj.2014, 12:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Rešenja 21.veka ne priliče Srbiji"
Beograd -- Proizvodni sistem u Srbiji je u takvoj krizi da ne može da izdrži radno zakonodavstvo koje priliči 21. veku, kazao je profesor Vlastimir Matejić.
On je to kazao na raspravi o Zakonu o radu koju je organizovao Centar za demokratiju i naveo da bi zato po, njegovom mišljenju, naše radno zakonodavstvo na kratak rok trebalo da odgovori interesu većine građana da prežive, a na srednji rok interesu građana da imaju neku vrstu sigurnosti.
Prvi bi se interes, po >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << rečima profesora Matejića, ostvario radnim zakonodavstvom „koje bi stimulisalo zapošljavanje koje bi osiguralo minimum egzistencije svim građanima Srbije i razvoj proizvodnog sistema koji bi mogao da generiše nova zapošljavanja“, kazao je Matejić.
Kralj je bio bolji
Položaj koji su radnici imali u Kraljevini Jugoslaviji za danas zaposlene u Srbiji je „nedostižan nivo aspiracije“, tvrdi Nebojša Rajković iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata. Između ostalog, tvrdi on, tadašnji propisi i praksa su obezbeđivali da se radni sporovi završavaju za 10 dana. Danas u Srbiji takvi sporovi traju četiri do pet godina.
Drugi interes bi bio ostvaren radnim zakonodavstvom koje bi onemogućilo sadašnji nerazumnu i nedozvoljenu praksu da mnogi ljudi rade, a za to ne dobijaju platu, dok drugi ne rade, a za to dobijaju platu. Strani investitori u Srbiju donose proizvodnje koje su tamo odakle dolaze iscrple inovacionu rentu, rekao je profesor Matejić i precizirao: „Ovde, dakle, dolazi nešto zrelo, a tako zrelo ne traži mnogo radne snage.“
Centar za demokratiju je juče dobio pohvalu da je rasprava o Zakonu o radu održana u njegovoj organizaciji retka civilizovana rasprava održana poslednjih meseci u Srbiji o toj temi, ali su učesnici i juče uspeli da dođu do samo jednog zajedničkog zaključka: ma kakva bila rešenja u Zakonu o radu njime se ne može rešiti pitanje novog zapošljavanja.
Nataša Vučković iz tog centra navela je primer Španije, u kojoj je, prema njenim rečima, 2012. godine izvršena vrlo velika reforma radnog zakonodavstva, ali nije dala očekivane efekte.
„Do marta 2014. godine broj stalnih radnih mesta smanjen je za 800.000, a broj radnih mesta na određeno vreme ili na povremenim poslovima povećan je za samo 150.000“, rekla je ona i dodala:
„Probni rad je povećan za čak 40 odsto, a doprinosi za socijalno osiguranje za samo 0,5 odsto. Mladi radnici zapošljavani na određeno vreme ili na povremenim poslovima plaćani su minimalno, a utvrđeno je i da su na taj način zaposleni radnici mnogo više izloženi različitim vrstama uslovljavanja kao što je, na primer, prekovremeni rad bez naknade.“
Milan Knežević iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća rekao je juče da verzija Zakona o radu koju je socijalnim partnerima kao osnovu za pregovore ponudio ministar rada Aleksandar Vulin jednim delom izlazi u susret sindikatima, jednim delom poslodavcima, jednim delom stranim investitorima tako da se „principijelan Zakon o radu neće dobiti“.
Knežević je izazvao više replika tvrdnjom da se u javnosti širi predstava kako privatni poslodavci svoje radnike vezuju žicom, kojom se pojedinačni slučajevi predstavljaju kao preovlađujući.
„Ako su svi poslodavci poput Milana Kneževića, onda sam ja mesečar i ekstremni komunista, ali bojim se da nije tako“, rekao je sociolog Srećko Mihajlović.
