Izvor: Blic, 11.Jul.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reprogramirani dugovi i privatnicima
Reprogramirani dugovi i privatnicima
BEOGRAD - Preduzećima i preduzetnicima koji do 20. avgusta podnesu zahtev za reprogram zaostalih plaćanja nastalih do kraja prošle godine, a uz to su regulisali najmanje 50 odsto svojih dugova sa poveriocima i uredno plaćaju ovogodišnje obaveze prema državi, biće omogućeno da svoj dug izmire na rate i plate samo polovinu obračunatih kamata. Uredbom koji je juče usvojila Vlada Srbije precizirano je da se ove povlastice dobijaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na dugove koji se odnose izmirenje poreza i doprinosa, uplate akciza, naknada za korišćenje građevinskog zemljišta , komunalne takse i druge naknade čija je naplata u nadležnosti republičkih poreskih organa.
Pravna lica, kako je na jučerašnjoj konferenciji za novinare pojasnio Božidar Đelić, republički ministar za finansije, mogu da podnesu zahtev za reprogram duga koji je veći od 50.000 dinara, dok je za preduzetnike taj limit 10.000 dinara. Za dugove veće od 10 miliona dinara obaveza dužnika je da naprave poseban plan restruktuiranja koji je za društvena preduzeća sastavni deo programa privatizacije.
Preduzećima se dug od 50.000 do milion dinara raspoređuje na 12 mesečnih rata a otplata počinje za tri meseca. Dug od jednog do deset miliona dinara deli se na 12 do 24 rate, a početak otplate je u roku od tri do šest meseci, dok se neizmirena dugovanja veća od 10 miliona namiruju u ratama u rasponu od 12 do 36 a otplata odlaže za tri meseca do jedne godine.
Za preduzetnike je predviđeno da se dug od 10 do 30 hiljada deli na deset rata, od 30 do 60 hiljada na 15, od 60 do 120 hiljada na 20 a preko 120 hiljada na 25 jednakih mesečnih rata. Do traje otplata obaveza prema državi na dug se plaća kamata od 1,4 odsto mesečno. Dužnicima koji su izmirili deo duga sa kamatom koja nije umanjena taj 'preplaćeni' iznos će se računati kao izmirenje tekućih obaveza. Dug se osim u novcu može izmiriti i obveznicama Republike Srbije, prenošenjem u državnu svojinu nepokretnosti ili pokretnih stvari trajnije i veće vrednosti kao i konverzijom duga u ulog države u kapitalu obveznika.
- Ovo je poslednji reprogram ovog tipa i posle 20 avgusta biće blokirani računi onima koji ne učestvuju u programu ili reprogramirane dugove ne plaćaju redovno. Ubuduće se neće odugovlačiti sa provođenjem postupka stečaja i likvidacije preduzeća koja gomilaju dugove - upozorio je Đelić.
Ukupna međusobna potraživanja u trouglu banaka, preduzeća i države primenom programa regulisanja unutrašnjih dugova svedene su sa 135,8 na 65,9 milijardi dinara. M.V.
Đelić: Nema uglja bez poreza
Đelić je rekao da najavljeno ukidanje poreza na ugalj i drva 'nije sigurna mera'.
- Ukidanje poreza je najlošiji instrument za bilo šta i pribeći ćemo mu tek kad iscrpimo druge mogućnosti za pomoć najugroženijim delovima stanovništva - rekao je Đelić. 'Prebijeno' 5,4 milijarde dinara
U multilateralno kompenzaciji, održanoj od 26. do 29. juna, učestvovalo je 43.430 dužnika i 91.467 poverioca koji su uspeli da se dogovore o prebijanju međusobnih potraživanja i oznosu od 5,4 milijarde dinara što je 4,1 odsto od ukupnih prihavljenih obaveza. Drugi krug multilateralne kompenzacije održaće se od 17. do 19. jula i to će biti poslednja prilika da se na ovaj način isčiste računi blokiranih pravnih lica.
