Izvor: B92, 16.Jan.2014, 20:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Repo stopa će i dalje padati?

Beograd -- U narednim mesecima bi mogao postojati prostor za blago obaranje referentne kamatne stope Narodne banke Srbije (NBS), kažu stručnjaci.

Budući da će se godišnja inflacija u Srbiji u predstojećim mesecima po svemu sudeći zadržati na relativno niskom nivou, uz postepeno smirivanje eksternih rizika, u narednim mesecima bi mogao postojati prostor za postepeno smanjivanje restriktivnosti monetarne politike, odnosno blago obaranje referentne kamatne stope Narodne banke Srbije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << (NBS), ocenili su danas analitičari Hypo Alpe Adrija banke.

U analizi monetarnih kretanja u Srbiji, ekonomski analitičari Hypo banke podsećaju da je nasuprot očekivanjima tržišta da će referentna kamatna stopa NBS biti oborena za 25-50 baznih poena (prema Bloomberg koncenzusnim očekivanjima), centralna banka na današnjoj sednici Izvršnog odbora donela odluku o zadržavanju repo stope nepromenjenom na 9,5 odsto.

Analitičari Hypo banke ukazuju da je tako pauziran ciklus popuštanja restriktivnosti monetarne politike, tokom koga je u poslednjem kvartalu 2013. repo stopa NBS umanjena za ukupno 150 baznih poena na 9,5 odsto.

Budući da su inflatorni pritisci trenutno veoma slabi, tržišta su očekivala nastavak ciklusa ublažavanja restriktivnosti monetarne politike. U tom smislu, godišnja inflacija je na kraju 2013. dostigla svega 2,2 odsto, što je za 10 procentnih poena manje nego na kraju 2012. U isto vreme, glavni aktuelni inflatorni pritisci (kao što je povećanje niže stope PDV-a i iznosa akciza), su u velikoj meri ublaženi usled slabe domaće tražnje, pa se u predstojećim mesecima može po svemu sudeći očekivati samo blago ubrzanje međugodišnje inflacije.

Sa druge strane, NBS navodi povećane eksterne rizike, odnosno decembarsku odluku američkog FED-a da smanji obim kupovine hartija od vrednosti sa 85 na 75 milijardi dolara mesečno, kao razlog za suzdržavanje od daljeg monetarnog popuštanja.

Tako je ovo povećanje averzije prema riziku u svetu doprinelo i izvesnom slabljenju dinara, kao i drugih regionalnih valuta koje su u režimu slobodno plutajućeg kursa (kao što su mađarska forinta ili rumunski lej) u toku prve polovine januara.

U međuvremenu, Ministarstvo finansija je danas uspešno emitovalo celokupnu emisiju tromesečnih trezorskih zapisa u vrednosti 3 milijarde dinara.

Nastavak na B92...