Izvor: B92, 24.Nov.2011, 21:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ren: Opstanak evra došao u pitanje
Brisel -- Dužnička kriza u evrozoni dovela je monetarnu uniju na opasnu raskrsnicu od koje zavisi opstanak zajedničke valute, upozorio je Oli Ren.
Evropski komesar za ekonomska i monetarna pitanja kaže da "ispred nas stoji ili spora dezintegracija zone evra ili značajno jačanje monetarne unije".
Komesar je odbio da komentariše jučerašnju razočaravajuću aukciju nemačkih obveznica, kojom je prikupljeno samo 3,9 milijardi evra umesto očekivanih šest milijardi. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
"Nije naš običaj da komentarišemo dnevni razvoj situacije na tržištima", naveo je Ren, dodajući ipak da je "situacija veoma ozbiljna", pošto se dužnička kriza iz Grčke proširila u središte Evropske unije.
"Zarazni efekat grčke krize koji je zahvatio razne zemlje EU nedavno se proširio na zemlje bliske srcu Unije, a sada je zahvatio i najuži centar zajednice", naveo je on.
Komesar je ocenio da su potrebna "hrabra i odlučna rešenja bez odlaganja, na sastanku EU koji će biti održan sledeće nedelje".
On je naveo da je za pobedu nad krizom potrebna realna stabilizacija i jačanje Unije, kao i ispravljanje nejednakosti. "Bez toga, (predložene) evroobveznice bile bi bezvredne i niko ih ne bi želeo, ni evropske ni druge zemlje", pojasnio je Ren.
Periferija EU će dugo patiti zbog krize
Biće potrebne godine da se periferne zemlje evrozone, Grčka, Irska, Portugalija i Španija, značajnije oporave od recesije, slabog privrednog rasta, visoke nezaposlenosti i ogromnih budžetskih deficita, pokazala je anketa koju je sproveo Rojters.
Istraživanje, u kome je učestvovalo 30 ekonomista, dalo je slabu prognozu za prezadužene zemlje zbog kojih je ugrožen opstanak sadašnje monetarne unije.
Evrozona potonula u recesiju
Evrozona je potonula u recesiju, objavio je Institut za međunarodne finansije (IIF), vodeća međunarodna bankarska organizacija sa sedištem u Vašingtonu, koji navodi da se stanje u 17-članoj zoni evra naglo pogoršava. Oni predviđaju smanjenje bruto domaćeg proizvoda (BDP) evrozone u četvrtom tromesečju za dva odsto u odnosu. Za 2012. očekuje se smanjenje BDP-a za jedan odsto u odnosu na ovu godinu.
Prognoze rasta za 2012. i 2013. snižene su pošto stope nezaposlenosti u te četiri zemlje nisu pokazale znake da će pasti na prosečni nivo u evrozoni pre 2014. U mnogo slučajeva, rezultati Rojtersove ankete su znatno ispod zvaničnih državnih prognoza privrednog rasta.
Ekonomisti predviđaju da će Irska i Španija najbolje proći u 2012, uz rast od 0,7 odsto u Dablinu i stagnaciju rasta u Madridu. Atina i Lisabon će zabeležiti negativan privredni rast od oko tri odsto, što će produbiti ionako veliku rupu u njihovim državnim finansijama.
"Jačanje dužničke krize i uvodjenje novih mera štednje uzeće veliki danak u vidu smanjenja domaće potrošnje, a malo je pokazatelja da će izvoz biti sposoban da nadoknadi razliku", rekao je ekonomista firme "Kapital ikonomiks" Ben Mej.
Postoji zabrinutost da se dužnička kriza otela kontroli i da se evrozona bori da oformi ojačani fond koji bi zaštitio Italiju i Španiju. Grčka, Irska i Portugalija već su primile finansijsku pomoć od EU i Međunarodnog monetarnog fonda.
Prema analizi banke "ABN Amro", Italija i Španija zajedno treba da obezbede 570 milijardi evra sledeće godine za kratkoročno i dugoročno finansiranje.
