Izvor: B92, 31.Dec.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Rekorderska" privatizacija
Beograd -- Privatizacija je tokom 2005. godine krenula sa mrtve tačke, na koju je dospela godinu dana ranije, kad je naglo zaustavljena.
Ove godine prodato je oko 400 preduzeća, od 500 ponuđenih. Najveći kupci bile su ili poznate kompanije koje su bogatstvo stekle tokom protekle decenije ili javnosti nepoznata fizička lica. Kompanija Delta, vlasnika Miroslava Miškovića, apsolutni je rekorder u ovogodišnjoj privatizaciji, sa 23 kupljena preduzeća.
Mišković >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je kupovao od lanaca trgovine do lanaca zemlje i postao najveći zemljoposednik u Evropi. Daleko iza Delte je MK Komerc Miodraga Kostića, koji je, uz sedam preduzeća, takođe otkupljivao vojvođansku zemlju. Potom slede Jovica Stefanović Nini i firma Invej Predraga Rankovića Peconija. Oni su kupili po četiri preduzeća. Firma Invej je, inače, prema godišnjem pregledu magazina Ekonomist, od svih srpskih preduzeća ostvarila najveću dobit u 2005. godini.
Od deset najskuplje plaćenih preduzeća, dva su kupila javnosti nepoznata fizička lica, kao i Preduzeće za puteve Niš, koje je 2003. prodato javnosti nepoznatom fizičkom licu. Pa tako može da se pojavi dilema da li se iza fizičkih lica zapravo kriju pravi kupci koji žele da ostanu u senci ili je stvarno jedini motiv to što osoba ne mora da plati preduzeće odmah, nego može i na odloženo, u šest rata.
Malo stranaca, najviše njihovog novca
Stranci su učestvovali u svega 10 odsto privatizacija, ali su uložili polovinu ukupnog kapitala. Branko Pavlović je smenjen sa mesta direktora Agencije za privatizaciju jer je zaustavio prodaju, ali je zato kasnije unovčio stečeno znanje kao savetnik malih akcionara. On kaže da stranci opreznije daju ponude od domaćih kupaca, jer preuzimaju veći rizik.Sa druge strane, oni koji su ovde imaju veliki novac nemaju problema da ga plasiraju ovde, ali imaju velikih problema da ga plasiraju u inostranstvu, jer bi neko mogao da ih pita odakle im taj novac. U Agenciji za privatizaciju kažu da oni nisu ovlašćeni da pitaju kupce odakle im novac sve dok oni uredno ispunjavaju svoje ugovorene obaveze. Svi podaci prosleđuju se Komisiji za sprečavanje pranja novca. Ova institucija, međutim, do sada se nije oglašavala. Zato i nema podataka da li su oni koji učestvuju u kupovini zaista pravi kupci.
Privatizacija ove godine nije privukla strane kompanije jer nije ni ponuđeno nešto što bi njima bilo interesantno, smatraju ekonomisti. A to Vlada ne može da uradi jer nije napravila koncept privatizacije javnog sektora. Građani, a ne samo krupni ulagači, ne smeju se ostaviti bez šanse da nešto kupe, smatra Miodrag Zec.
Deo javnih preduzeća, smatra Zec, može se prodati velikim strateškim partnerima, ali deo treba prodavati i građanima koji imaju novca da kupuju akcije. Država će time omogućiti da se stvori srednja klasa, koja je uvek brana od ekstremizma, kako proleterskog, tako i tajkunskog.
