Izvor: Blic, 23.Avg.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rekonstrukcija, izbori... bilo šta, samo hitno
Rekonstrukcija, izbori... bilo šta, samo hitno
Kriza Vlade za sada nije imala negativne posledice na reforme u zemlji i priliv donacija, niti će ih imati, ako se ona razreši u narednih nekoliko nedelja. Ako se kriza prolongira i sa njom uđemo u jesen, situacija će biti gora nego što bi mogla da bude, i to prvo po pitanju našeg spoljnog duga. Ne bi bilo dobro da damo izgovor poveriocima da nas potapšu po ramenu i kažu: 'Dobri ste vi, ali ‘ajde da odložimo rešenje problema >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za neka druga vremena'. To bi za nas bilo jako loše, a to je realno očekivati od njih u slučaju da ne pokažemo političko jedinstvo - kaže u razgovoru za 'Blic' ministar finansija u Vladi Srbije Božidar Đelić.
On smatra da bi se kriza loše odrazila i na bilo kakvo direktno investiranje u privatizaciju u našoj zemlji, ' jer strane kompanije neće da ulažu ako ne znaju kakva je Vlada , kakva je njena politika i slično'.
- Treća loša stvar bila bi što ćemo dobar deo energije potrošiti na nas, a manje na dalju regionalnu integraciju. Na duži rok možemo da oslabimo naš potencijal i atraktivnost za poslovanje, kako za domaće tako i inostrane poslovne ljude, pa da Srbija postane siromašno tržište, umesto da bude lokomotiva jugoistočne Evrope. To je cela perspektiva, koja bi onemogućila Srbiju da predvodi region.
U Italiji često padaju Vlade, pa to ne utiče bitno na ekonomsku politiku. Zašto bi to ovde bio problem?
Ne možemo mi da se poredimo s Italijom. Ne znam da li je dovoljno jasno koliki je trud potreban da bi se imidž Srbije promenio kod naših suseda, na Zapadu. Nije isto kada padne Vlada u Italiji i kada padne Vlada u Srbiji. Ja nisam član nijedne političke partije, i kao neko ko želi bolji ekonomski položaj za Srbiju, voleo bih da imamo što dužu političku stabilnost, ali ona ne može biti sagrađena na nezdravim relacijama. Sada je najvažnije da relevantni politički činioci sednu za sto i da se stvari raščiste. Dakle, zalažete se za rekonstrukciju Vlade?
Ako je rekonstrukcija odgovor, onda neka bude to. Ako su to novi izbori, nek bude tako. Što se mene tiče, ne bih voleo rumunski scenario, koji sam doživeo kada sam veoma kratko radio tamo, gde je postojala jedna koalicija koja nije mogla da se dogovori oko minimuma zajedničkog programa. Tamo je to mrcvarenje trajalo dve godine, a naš narod i zemlja to ne zaslužuju. Mislim da je mnogo bolji ishod da se ide na rekonstrukciju Vlade. Mislite li da bi rekonstrukcija mogla i Vas da 'zakači'?
Ne osećam se nimalo pogođenim optužbama o korupciji u Vladi. Što se tiče kvaliteta rada, ne bojim se kritike, i, ako DOS misli da neko drugi može to bolje da radi, nije problem, jer ja sigurno nisam ovde došao zbog fotelje ili funkcije. Ipak, ne osećam se ugroženim. Mislite li da imate podršku svih u DOS-u, budući da Vas je savezni kolega Jovan Ranković (DSS) kritikovao?
Njegove stranačke kolege, Šami i Mihajlov, govore drugačije. Mislim da imam podršku svih u DOS, ali pitajte njih. Ako dođe do diskusije o rekonstrukciji Vlade i učinku svakog ministarstva, neka se onda izjasne. Što se mene tiče, ja sam veoma ponosan na ono što je ovo ministarstvo do sada uradilo. Kako ocenjujete standard građana i da li ste izjavili da je on porastao za 12 odsto?
Nisam tako rekao, već da zadnje cifre koje smo dobili iz Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da su u poslednja dva meseca zarade realno porasle za 12 odsto, dakle iznad povećanja troškova života. U prvom periodu je došlo do otklanjanja dispariteta cena i za to vreme smo održali realnu kupovnu moć ljudi, a kada smo napravili bruto plate i smanjili stope doprinosa, u tom periodu je došlo do realnog povećanja plata. Od januara su plate porasle za 11 do 12 odsto iznad povećanja troškova života. Građani to povećanje baš ne osećaju, naprotiv, većina ima utisak da živi sve gore. Šta predviđate za naredni period?
U prvom delu godine nije bilo porasta plata, ali sada je smanjenje stope doprinosa u skoro svim preduzećima iskorišćeno za povećanje dohotka. Nema štampanja novca i inflacije, a u poslednja dva meseca nije bilo ni otklanjanja dispariteta cena. Vidimo da su troškovi života, odnosno cene na malo, u poslednja dva meseca porasle za šest odsto, a plate za 20 odsto. Sada ulazimo u drugi period i uveren sam da do kraja godine neće biti mnogo bolje, ali da će građani osetiti postepen, sigurno ne dovoljno brz, ali, ipak, boljitak, zato što smo vrlo brzo odlučili da se suočimo s nekim nepravilnostima u našoj ekonomiji. To daje nadu da idemo dalje. S druge strane, vidimo da je izvoz iz naše zemlje u prvih šest meseci porastao za 12 odsto, devizne rezerve rastu, u mnogim preduzećima se neki poslovi ugovaraju, i, ako održimo političku stabilnost u zemlji, sigurno je da će početi da stižu i druga sredstva u našu zemlju. Naši građani ne mogu da očekuju sjajnu situaciju, ali blagi rast standarda do kraja godine, zasigurno - da. Projekcije su da će realni rast biti od četiri do šest odsto godišnje u narednih nekoliko godina. Dakle, plate se ne mogu odmah udvostručiti, ali za dve-tri godine imaćemo osetno poboljšanje standarda. Koliku inflaciju predviđate do kraja godine?
Mislim da godišnji okvir koji imamo od 30 do 35 odsto neće biti lako postići, ali inflacija neće biti puno iznad toga. Ako budemo iznad, biće to samo za koji procenat više, jer se ne očekuju otklanjanja dispariteta cena, a oni su bili uzrok više od dve trećine inflacije. Ako uklonite uzrok, uklonićete i posledicu, tj. inflaciju.
Ako ima korupcije, odlazim Mislite li da ima korupcije u Vladi Srbije?
- Otišao sam iz Rusije onog momenta kada sam ustanovio da je bilo korupcije u toj Vladi. Tako bih postupio i u ovom slučaju i to istog minuta. Do sada korupciju u Vladi Srbije nisam konstatovao. Nisam video ništa što liči na to. Ako toga ima, jako je važno da se dokaže tako nešto, jer to ne sme ni u kom slučaju da se prikrije. Ako se dokaže da je toga bilo u ovoj Vladi, ja ću je napustiti. Pomoć EU 250 miliona maraka
Đelić očekuje da će SR Jugoslavija do kraja godine od Evropske unije dobiti 120 miliona evra (250 miliona maraka) makroekonomske pomoći. Već u septenbru u savezne devizne rezerve iz donacija EU stiže 35 miliona evra. U četvrtom kvartalu SRJ može da računa i na kredit Svetske banke između 70 i 80 miliona dolara koji 'može odmah da se upotrebi za budžet'. Evropska unija, kako je rekao, radi na još jednom dodatku od 45 miliona evra. Te donacije će omogućiti da Srbija, u cilju popunjavanja budžetskog deficita, u trećem kvartalu počne da se zadužuje kod NBJ 'na realnoj bazi bez štampanja novca'. Prosvetari dobili više od drugih
Šta ćete ponuditi prosvetnim radnicima, odnosno ima li mogućnosti da dobiju traženu povišicu?
Mi smo do zadnje zapete ispoštovali ranije potpisan Protokol, gde su se obavezali da neće biti daljih štrajkova i lomova. Oni su dobili od marta više povišica od drugih. čak imamo podatak da je prosek u prosveti nešto veći nego prosek plata u privredi. To su već velika postignuća Vlade za ovaj veoma važan segment društva. Zato očekujm mirne pregovore i videćemo da li nešto može da popravi. Budžet je trenutno u nešto boljoj situaciji nego što smo očekivali, ali je treći kvartal uvek težak. Mi smo se već zadužili kod NBJ za milijardu dinara u sklopu stand baj aranžmana, što je dakle pokriveno našim deviznim rezervama, pa nije momenat za podizanje plata. Katarina Preradović
