Izvor: B92, 15.Jun.2010, 15:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reka nosi novac
Beograd -- Unutrašnji plovni putevi Srbije dugački su 1.566 kilometara. Među njima je i Dunav, evropski Koridor 7, strateška veza koja je plovan čitavim tokom kroz Srbiju.
Srbija trenutno koristi svega šest odsto potencijala unutrašnjih plovnih puteva,što je zanemarljhivo malo, kao i sredstva koja od njega stižu.
Ukoliko bi se transport robe značajnije usmerio na reke - finansijski efekti bi mogli da dostignu nekoliko miliona evra godišnje. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Ovim problemom se bavi i prostorni plan Srbije. Kao strateški prioriteti do 2014. godine su navedeni razvoj najznačajnijeg rečnog koridora - Dunava, dobro organizovan sistem unutrašnjih plovnih puteva, priprema za izgradnju nove luke Beograd na Dunavu i unapređenje i razvoj međunarodno značajnih luka koje treba da postanu veliki transportni centri.
Postojeća luka "Beograd” zadržava i razvija funkciju, sa naglaskom na kontejnerskom pretovaru - do moguće izgradnje nove.
Strateški ciljevi su i uvođenje savremenih tehnologija transporta - intermodalni transport, rečno-morska plovidba, ali i rekonstrukcija prevodnica u Đerdapu. Tu su i podsticanje transporta na unutrašnjim plovnim putevima kroz korišćenje ekonomskih instrumenata kao što su oslobađanje od raznih doprinosa i oporezivanja.
"Unutrašnji plovni putevi se relativno malo koriste, ali u svetlu novog Prostornog plana Srbije otvara se mogućnost za veće korišćenje i veće finansijske efekte", kaže Pavle Galić, pomoćnik ministra infrastrukture zadužen za vodni saobraćaj i bezbednost plovidbe.
Trenutno koristimo šest odsto potencijala unutrašnjih plovnih puteva, a do 2015. godine to bi moglo da se podigne na 12 odsto, a kasnije i više. Ukoliko bi se prevoz robe usmerio na plovne puteve, efekti bi bili veliki, oko nekoliko miliona evra.
Trenutan problem je, kako objašnjavaju u Direkciji za unutrašnje plovne puteve "Plovputu”, loša infrastruktura. Srbija je zemlja tranzitne plovidbe, ali treba srediti luke, opremiti kontejnerske terminale, stvoriti intermodalne terminale i osavremeniti flotu.
"Privatizaovane luke čas rade, čas ne rade. Nemamo kontejnerske i intermodalne terminale i dobar deo naše flote ne može da plovi u inostranstvo", objašnjava Žaneta Ostojić Barjaktarević, direktor "Plovputa”.
Problem su standardi koje moraju da ispunjavaju i vremenom će situacija biti gora. Sve će ih manje moći preko granice, kako se novi standardi budu uvodili. Vodni saobraćaj je nažalost u senci drugih vidova saobraćaja.
Povezivanje
Duž Koridora 10 i 7 postoje mogućnosti razvoja intermodalnih terminala - kaže Prostorni plan.
"Na prostoru Beograd-Pančevo-Smederevo preko tri intermodalna terminala i aerodroma "Nikola Tesla” treba povezati koridore 10 i 7 i formirati regionalnog lidera Jugoistočne Evrope.
Na području Novog Sada treba povezati drum, železnicu i Dunav. U Nišu valja povezati železnicu sa Koridorom 10. Na kopnenim pravcima Koridora 10 razviti terminale "pokretni drum”. Povezati Savu sa Koridorom 10 odgovarajućim intermodalnim terminalom. U zoni Prahova formirati intermodalni terminal i povezati Dunav i železnicu.
