Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 23.Feb.2019, 12:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rejfu Fajnsu uručen "Beogradski pobednik"
Britanskom glumcu Rejfu Fajnsu večeras je u Sava Centru, u okviru 47. Festa, uručen "Beogradski pobednik" za dosadašnje stvaralaštvo.
Pre projekcije filma "Bela vrana", koji je Fajns delom snimao u Beogradu, slavnom glumcu i reditelju priznanje je uručio gradski sekretar za kulturu Ivan Karl.
"Ne ostavljaj trag" na Festu
Film "Ne ostavljaj trag" američke rediteljke Debre Granik, poznate po ostvarenju "Zima do kostiju" iz 2010. godine, biće danas prikazan >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << na Festu.
Drugog dana festivala na programu je i američki film "Starac s revolverom" Dejvida Louerija, u kojem igraju Robert Redford, Sisi Spejsek, Kejsi Aflek, Deni Glover i Tom Vejts.
Publika će moći da vidi i američki film "Divni dečak" belgijskog režisera Feliksa Van Groningena, sa Stivom Karelom u glavnoj ulozi.
Na programu je i japanski "Mirai" Mamura Hosode, koji je nominovan za "Oskara" za najbolji dugometražni animirani film.
"Ovaj Pobednik nije potvrda samo pečata koji je Rejf Fajns dao svetskoj kinematografiji, već i zahvalnost za promovisanje Beograda i Srbije kao lokacije i partnera za snimanje filmova. Hvala Vam na prijateljstvu", rekao je Karl.
Fajns je, zahvalivši na nagradi, rekao da mu je teško da opiše kako se oseća primajući "Beogradskog pobednika".
"Bio sam srećan što sam mogao da snimim dva filma u vašoj zemlji i u ovom gradu. To su priče vrlo bliske mom srcu, ali ne bih uspeo u tome bez pomoći vašeg grada, vlade i filmske zajednice", rekao je Fajns.
"Srbija i Beograd i filmska zajednica, njihov talenat i podrška, omogućili su da ovaj film i ja budemo večeras ovde. Uživajte u filmu i hvala vam", dodao je on.
Fajns je uvek rado viđen gost Beograda i dugogodišnji prijatelj Festa.
Pre "Bele vrane" u Beogradu je snimao film "Koriolan", svoj rediteljski debi, a režirao je još i film "Nevidljiva žena".
Oba filma su prikazana na Festu, kao i "Čitač" Stivena Dardlija, u kome igra glavnu ulogu, pa je te 2009. Fajns i otvorio Fest, da bi 2017. dobio i srpski pasoš.
Premijera "Bele vrane", Fajns izrazio zahvalnost svima
U okviru 47. Festa, večeras je u Sava Centru prikazan film "Bela vrana", a Rejf Fajns izrazio je veliku zahvalnost svima koji su u Srbiji pomogli njegovu realizaciju, od predsednika Aleksandra Vučića do glumaca koji igraju u njegovom trećem rediteljskom projektu.
"Ovaj film, koji ste upravo pogledali, bilo je moguće realizovati zahvaljujući vama, Beogradu i neverovatno talentovanim filmskim umetnicima", istakao je Fajns u punoj sali Sava Centra.
Priznati britanski glumac izašao je na scenu sa spiskom u ruci, jer, kako je objasnio, želi da svima poimence zahvali na pomoći.
On je zahvalio najpre Vladi Srbije i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, što je izazvalo negativnu reakciju dela publike, kao i kući "Work in Progress" i Anđelki Vlaisavljević i Sandri Đuričković, a onda je zamolio da se u sali upale svetla i da ustanu svi ljudi koji su učestvovali u realizaciji filma "Bela vrana".
Sa Fajnsom na sceni su bili glumci Igor Filipović, Jovo Maksić i Nebojša Dugalić, za koje je rekao da su izvanredni, kao i direktor Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu Konstantin Kostjukov i članovi ansambla.
I dok je Fajns svakome pritrčavao i grlio ih sa velikim izrazom zahvalnosti, publika je gromoglasno aplaudirala.
Slavni glumac predstavio je i baletskog igrača poreklom iz Ukrajine, Olega Ivenka, koji je "postigao što nijedan glumac ne bi mogao" tumačeći legendarnog Rudolfa Nurejeva, kao i producentkinju Gabrielu Tanu, "najuporniju osobu koju poznaje".
"Bela vrana" je biografska priča o Rudolfu Nurejevu i pruža uvid u umetnikov rani život sve do nečuvenog skandala kada je 1961, usred turneje, prebegao iz Sovjetskog Saveza na zapad.
Pored Ivenka, Dugalića, Filipovića, Maksića i Kostjukova, u filmu igra i poznati baletski igrač Sergej Polunjin, kao i srpski glumci Radoslav Rale Milenković, Pavle Čemerikić, Milutin Milošević, Tamara Krcunović...
Bez Beograda ne bih snimio film
Fajns, gost 47. Festa, zahvalio je danas gradu Beogradu i Vladi Srbije bez kojih, kako je naglasio, ne bi uspeo da snimi svoj novi film "Bela vrana", koji je režirao i u kome tumači jednu od uloga.
U završnoj špici filma istaknuta je i Fajnsova zahvalnost predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.
"Niko me nije pitao kako sam snimio ovaj film. Ovaj film ne bih snimio bez Beograda i produkcijske kuće 'Work in Progress'. Ovaj grad i vlada dali su nam neverovatnu podršku. Bez Beograda ovog filma ne bi bilo i znajte da ovaj grad i ova zemlja imaju velike kapacitete za snimanje filmova", rekao je Fajns na današnjoj konferenciji za novinare.
Nakon više pitanja i zvaničnog završetka konferencije za novinare posvećene filmu "Bela vrana", na kojoj su govorili i Oleg Ivenko, koji tumači glavnu ulogu Rudolfa Nurejeva, i producent Gabriela Tana, Fajns je uzeo mikrofon i obratio se novinarima koji su već krenuli da ustaju kako bi istakao svoju zahvalnost Beogradu u kome je delom snimio svoj treći rediteljski poduhvat.
Biografska priča o legendarnom baletskom igraču Rudolfu Nurejevu daje uvid u umetnikov rani život sve do nečuvenog skandala kada je 1961, usred turneje, prebegao iz Sovjetskog Saveza na zapad.
Film je delom sniman u Beogradu, a Ministarstvo kulture Srbije je 2017. opredelilo 62,2 miliona dinara za Fajnsov film.
Slobodu treba naći u sebi nezavisno od sistema
Rejf Fajns je izjavio da voli kada mu reditelj dozvoli da se igra i da mu je teško kada kao reditelj treba sebe u tome da ograniči, te da je stalno napredovanje u tom smeru jedna vrsta srećne boli.
"Perfekcionista sam što nije uvek od pomoći. Kao glumac volim kada mi reditelj dozvoli da se igram i kada mi kaže dosta, to je super. Ali kada i glumite i režirate onda je teško ograničiti sebe u igri, posebno kada još morate da vodite računa i o drugim glumcima. Kada bih imao neograničeno vreme, udovoljio bih sebi, ali jedna od dobrih stvari jeste što stalno morate da idete napred i to je vrsta srećne boli", rekao je Fajns.
Pravo zadovoljstvo oseća, kaže, kada pregura jedan dan na snimanju, posebno ako režira svoju ulogu i upravlja svojim uzbuđenjem koje u njemu izaziva gluma.
"Zato je važna disciplina. Kažem, u redu imali smo pet dublova, to je taj i idemo dalje. Veliko zadovoljstvo leži u činjenici da ste pregurali dan na snimanju filma, a ja mnogo volim kada mi je dan dobar", rekao je Fajns.
U svom trećem rediteljskom projektu, "Bela vrana", o ranom životu legendarnog baletskog igrača Rudolfa Nurejeva do nečuvenog skandala kada je 1961, usred turneje, prebegao iz Sovjetskog Saveza na Zapad, Fajns tumači njegovog učitelja Aleksandra Puškina koji takođe visoko vrednuje disciplinu.
"On je redak duh. Duboko oseća umetnost i dirnula me je njegova potpuna posvećenost profesiji u čemu je našao smisao svog života i ništa mu osim toga nije potrebno", rekao je Fajns na prethodno održanoj konferenciji za novinare.
Fajns nije imao priliku da gleda Nurejeva uživo na sceni s obzirom da je slavni baletski igrač preminuo pre 25 godina, ali je pročitao prva poglavlja njegove biografije i kaže da su ga privukli njegov duh i njegova odlučnost da se ostvari kao umetnik i to u doba ideološke podeljenosti između Istoka i Zapada, vrlo specifičnog perioda u istoriji.
On je istakao da je Nurejev pobegao iz Sovjetskog Saveza zbog represije koju je osećao, ali da ta slika nije baš crno-bela, zbog čega je odlučio da u filmu unese više boja u prikazima Lenjigrada.
"Želeo sam da pokažem i tu drugu stranu Sovjetskog Saveza koji je negovao umetnike i ulagao u njih. Zato sam odlučio da Lenjigrad ne prikazujem kako se to obično čini u filmovima u kojima dominira sivilo", objasnio je Fajns.
Na pitanje da uporedi sovjetski represivan režim koji je gušio individualne slobode i današnju represiju tržišne ekonomije, Fajns je rekao da je to nemoguće, jer su u pitanju potpuno različite stvari.
"O tome može dugo da se razgovara. Ali ukratko, sovjetski sistem jeste bio represivan i ograničavao je slobodu pojedinaca, pa i umetnika i tome sam dosta čitao. Ja sam pak rođen na Zapadu, živim u tržišnoj ekonomiji i slobodan sam. Mogu da izađem na ulicu da vičem šta god želim, da napišem knjigu ili snimim film koji želim", istakao je Fajns.
Smatra i da se o slobodi može govoriti iz različitih perspektiva, da je u nekim zemljama sloboda kontrolisana, u drugima ne.
"Mnogo umetnici koji su bili pod represijom države, pronašli su slobodu u sebi. To je suština, pronaći slobodu u sebi, a ne u odnosu na sistem u kome živite", naglasio je Fajns.
Velika ljubav mu je čitanje, a zbog Šekspira se opredelio za glumu, te je igrao Hamleta, Ričarda Trećeg, Koriolana, Antonija...
"Šekspir je meni sve, on je razlog što sam postao glumac. Za mene je on uvek živ. Mnogi njegovi komadi su direktno povezani sa današnjicom. Jezik je drugačiji, ali ako pogledate suštinu u odnosima između ljudskih bića, pravo je čudo šta nam on zapravo pokazuje o nama samima. Za mene bi svet bez Šekspira bio pustinja", rekao je Fajns Tanjugu.
I dok na pozorišnim scenama igra Šekspirove junake, popularni Voldemor iz serijala o Hariju Poteru, od filmova izdvaja "Engleski pacijent" Entonija Mengele, "Grand Budapest Hotel" Vesa Andersona i "Rasprskavanje" Luke Gvadanjina, dok kao reditelj iza sebe ima još dva ostvarenja "Koriolan" i "Nevidljiva žena", oba prikazana na Festu.
"Teško je snimiti film. Zato ga i ne treba snimati, ako nemate nešto važno da kažete", poručio je slavni glumac, koji je priznao da mu je u školi bilo teško da se prilagodi i da se tada osećao kao bela vrana.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
