Izvor: B92, 05.Okt.2012, 14:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Regionalna mafija pelješi Slovence?
Hrvatska firma Nitesco Impleo navodno nudi Slovencima 4 odsto mesečnih i 60 odsto godišnjih prinosa na bankarski depozit.
Poređenja radi, slovenačke banke nude oko 3 odsto godišnjeg prinosa. Kako NI uspeva da ostvari tako vrtoglave prinose?
Ukoliko želite svoj depozit u banci da oplemenite 4-postotnom kamatom, morate da sklopite ugovor s NI.
Novac neće biti označen na račun te kompanije već će korisnik morati da otvori on line bankarski račun u švajcarskoj >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << investicionoj banci Swissquote.
Pri otvaranju računa pomaže vam firma NI, a za tu uslugu morate da joj platite naknadu od 2,5 odsto iznosa ukupnog depozita. Minimalni ulog je tri hiljade evra.
Školski primer prevare
Šta to zapravo znači? Ako u Swissquote banku uložite depozit od 10.000 evra, NI vam isplaćuje okruglo 400 evra mesečne kamate. jedini trošak koji bi imali pri tome je 250 evra koje biste platili kao naknadu za otvaranje računa.
Zaradu od kamate možete svaki mesec da podignete ili da je možete i dalje ulagati.
Kada bi prinos cele godine bio konstantan, godišnje bi dosegnuo iznos od 4.800 evra, a ako biste i prinos oročili, zaradili biste okruglih šest hiljada evra.
Zvuči predobro da bi bilo istinito. U čemu je "kvaka", pitali su novinari regionalnih medija Elvisa koji je zadužen za prodaju u NI.
Elvis je navodno, odbio snimanje i fotografisanje i nije želeo da otkrije novinarima njegovo prezime iako nije problem saznati njegovo prezime jer mu se ime često pominje po hrvatskim veb forumima.
Nije želeo da otkrije ni gde je dosada radio iako tvrdi da je već dugo u finansijskoj industriji. Obogatio se, kako je sam priznao, ulažući u Ponzijeve sheme poput Mat projekta.
Više puta je upozorio kako je njegov biznis "nov na području, ne uključuje mrežni marketing i nema veze s fondovima ni piramidalnim sistemom".
"Nema rizika"
Novinare je zanimalo kakav ugovor korisnik sklapa sa firmom NI, međutim Elvis ugovore nije hteo da pokaže, samo je naglasio da potpisivanjem ugovora klijent ovlašćuje firmu NI da upravlja njegovim bankarskim depozitom.
"Novac ostaje na vašem računu i mi ga ne diramo, nemamo ovlašćenja za to", kaže Elvis.
Kako onda upravljaju sredstvima? Nakon uplate depozita na račun u banci Swissquote izdaje se vrednosni papir. Taj vrednosni papir pokriven je depozitom, a potom se s njim kreće u posao, odnosno trgovanje na bankarskom tržištu.
Sve se odvija na zatvorenom bankovnom tržištu, tzv. SVIFT mreži koja omogućava upravljanje bankovnim transakcijama.
Tu banke koje nemaju dovoljno sopstvenih sredstava podnose zahteve za njihovu dopunu, a onda s tim sredstvima stupaju u poslove koje inače ne bi mogle da finansiraju, objašnjava Elvis.
Sigurnost depozita je neupitna, prema Elvisovim tvrdnjama, jer se nikad ne upravlja celokupnim iznosima već samo delom novca, a ako banka koja je primila vrednosni papir propadne, klijentov ulog naplaćuje se iz stečajne mase.
Bugarski koreni
Kompanija NI osnovana je u Hrvatskoj, a finansijskim savetovanjem bavi se od prošle godine. Elvis tvrdi da njihova kompanija posluje poput male banke.
Licencu centralne banke nemaju niti im, prema Elvisovim rečima, treba.
Registrovani su za više od 40 delatnosti, od proizvodnje hleba i peciva do skladištenja. U početku su poslovali preko druge švajcarske banke, a za Swissquote su se odlučili jer bolje kotira na berzi.
Osnovani su sa 20.000 kuna kapitala, a osnivač i zastupnik društva je Valentin Borisov Belilov iz Bugarske. Hvale se sa više od tri hiljade klijenata, a Elvis uverava da je u Sloveniji već sklopio između 30 i 40 ugovora.
Iako tvrdi da odlično posluju, finansijski izveštaj pokazuje sasvim drugu sliku.
Lani su ostvarili 16.000 kuna prihoda, a rashodi su iznosili 141 hiljadu kuna. Godinu su zaključili sa 125.000 kuna gubitka.
Kakva je uloga Swissquote banke u celoj priči? Prema Elvisovim rečima, reč je o investicionoj banci u kojoj stranka ima samo otvoren depozitni račun.
"Imamo potpisan ugovor s tom bankom, ali to za klijente nije bitno. Ne dobijamo proviziju za dovođenje novih stranaka već se isključivo naplaćujemo od posla sa hartijama od vrednosti", objašnjava Elvis.
Međutim, tu se stvari komplikuju. Naime, iz Swissquote banke kategorički negiraju da imaju sklopljen bilo kakav ugovor sa kompanijom NI i švajcarskom posredničkom firmom Akcess Finance Sarl, čiji je NI, prema sopstvenim navodima, predstavnik.
Marc burku, predsednik Uprave Swissquote banke, objašnjava kako nije moguć model u kom treće osobe upravljaju računima njihovih klijenata i naglašava kako će da zatvore svaki račun koji bude povezan sa firmom NI.
Kada se pogleda celokupna situacija, može da se zaključi da je cela priča daleko od bajkovitih prinosa i neverovatne koristi.
Reč je o običnoj prevari i nikakva agencija za trgovanje vrednosnim papirima ne može vam pomoći sa vašim novcem uloženim u inostranstvu.
