Izvor: B92, 30.Jan.2018, 16:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Region složnо: Preduslov za rast, da prodišemo
Trst -- Poslovna zajednica regiona, koja se okupila u Trstu, nema dilemu - jedinstveno ekonomsko tržište je preduslov bržeg rasta.
Kako su naveli, to je preduslov za razvoja zapadnobalkanskih ekonomija i mora biti prioritet u ekonomskim i političkim agendama na Zapadnom Balkanu.
Čvršće regionalne integracije donele bi regionu, po analizama MMF-a i Svetske banke, godišnji rast veći od 4 odsto, što bi rezultiralo većim nominalnim bruto domaćim proizvodom za >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 15 do 17 milijardi evra.
Kreiranje zajedničkog tržišta u praksi bi značilo da zemlje u regionu imaju zajedničke takse, tarife, fiskalne namete, subvencije za strance, da nema ekonomskih granica, ali i dvostruko više direktnih investicija.
Kako bi se formiranje jedinstvenog tržišta ubrzalo, Privredna komora Srbije koja ove godine predsedava Komorskin investicionim forumom zapadnobalkanske šestorke, organizovala je u Trstu sastanak predstavnika poslovne zajednice sa nacionalnim koordinatorima zaduženih za sprovođenje višegodišnjeg Akcionog plana za regionalno ekonomsko područje.
Biznis lideri - predstavnici regionalnih kompanija na današnjem sastanku ukazali su na probleme sa kojima se suočavaju u svakodnevnom poslovanju i rešenja koja bi uklonila prepreke i zajedničko privredno okruženje učinili efikasniji za investiranje.
Naša želja je da obezbedimo bolji prostor za investicije i želeli smo da čujemo koje su to barijere. Krajnji cilj je zajedničko tržište, ali da bi do toga došlo mora da postoji dovoljno političke volje, da vlade obezbede administartivne resurse za sprovođenje 115 mera na koje su se obavezale, rekao je savetnik predsednika PKS Nenad đurđević.
Gazmend Abraši, jedan od šest koordinatora, rekao je Tanjugu da je na današnjem sastanku u Trstu još jednom potvrđena potreba za izgradnjom zajedničkog tržišta.
Abraši, koji je i predsednik kompanije Exclusive group kaže da je za privrednike važna infrastrukturna povezanost, da bi privrednicima mnogo značilo uspostavljanje železničkog saobraćaja između srpskog i kosovskog tržišta, izgradnja autoputa Niš-Priština i uspostavljanje komunikacija između aerdoroma u Beogradu i Prištini.
"Za nas koji poslujemo na Kosovu, infrastrukturno povezivanje sa Srbijom je važno, jer preko nje imamo izlaz u Hrvatsku, Sloveniju", dodao je on.
Važno je, kaže, da se u narednom periodu uloži dodatna energiju i da se utiče na vlade da rešava probleme bitne za rast i razvoj Zapadnog Balkana koji, ističe, zaslužuje mnogo bolji život.
Prema njegovim rečima, to je i preduslov da se što pre priključimo Evropskoj uniji i spremniji izađemo na jedinstveno evropsko tržište.
Po mišljenju Vladimira Čupića direktora u Atlantik grupi u Srbiji, formiranje jedinstvenog regionalnog tržišta u interesu je i ekonomija Zapadnog Balkana i kompanija pojedinačno.
U tom slučaju neće svi najbolje da prođu, ali je suština da je na kraju to benefit za sve, rekao je Čupić Tanjugu uz ocenu da bi taj proces morao da bude oslobođen političkih stega.
Čupić kaže da je rast sada sporiji nego što bi mogao da bude, ukoliko bi postojao veći stepen integracije koji bi doneo više investicija za sve nas. Važno je, dodaje, jače povezivanje, privatnog sektora, odnosno umrežavanje kompanja na regionalnom nivou.
Ono što je najvidljivije, što nam najviše šteti i najviše nas nervira su kolone kamiona na granicama, potrebno je samo malo više koordinacije i usklađivanja kako bi se smanjilo čekanje i olakšala trgovina među našim kompanijama, primetio je Čupić uz ocenu da se ipak vidi napredak.
Predsednik Upravnog odbora kompanije Hidria iz Slovenije Istok Seljak kaže da je krajnje vreme da shvatimo da treba da oborimo granice koje smo postavili između sebe - i u glavama, i fizičke i da otvorimo tržište unutar regiona
To je sve u našim rukama, rekao je Seljak Tanjugu i kao primer naveo EU i efekte udruživanja zemalja koje sada čine evropsku porodicu.
Korist povezivanja i udruživanja privreda meri se desetinama i stotinama milijardi evra. Nasuprot tome je šteta koju sami sebi pravimo postavljanjem barijera.
Kad otvorimo granice, ekonomija će prodisati, biće konkuretnija, sposobnija, biće veći BDP i standard građana, naveo je Seljak.
Privrednici zaključuju: Stvaranje jedinstvenog ekonomskog prostora - to je jedna dobra priča
