Izvor: S media, 18.Sep.2009, 17:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reformom ušteda 100 mlrd. dinara
Srbija bi sprovođenjem preporuka Svetske banke za reformu javnog sektora mogla da uštedi sto milijardi dinara godišnje, izjavila je Vesna Arsić.
Državna sekretarka Ministarstva ekonomije je na predstavljanju izvestaja Svetske banke o reformi javnog sektora ocenila da je izveštaj napravljen "u pravom trenutku" i dodala da bi reforme trebalo sprovesti "obazrivo" i da "to iziskuje dosta vremena".
"Svaki sektor će pogledati da li je to u skladu sa strategijama i >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << planovima, ali je izveštaj dobra podloga za dalje delanje", kazala je Arsićeva i istakla da je Svetska banka prilikom izrade izveštaja analizirala sektore koji najviše učestvuju u javnoj potrošnji, a to su penzije, obrazovanje, železnica, putevi i subvencije poljoprivredi i javnim preduzećima.
Autor izveštaja "Srbija: kako sa manje uraditi više" Vilijam Dilindžer je kazao je da su penzije najveća stavka u potrošnji Vlade Srbije i ocenio da penzije "jedu" srpski budžet, zbog čega bi reforma penzionog sistema donela najviše koristi Srbiji. Dilindžer je kazao da je u Srbiji stanovništvo staro, što znači da ima mnogo korisnika penzijskog fonda, ali nedovoljno njih koji rade i daju doprinose za taj fond, kao i da ima dosta nezaposlenih i ljudi koji rade "na crno", koji takodje ne daju doprinose za fond.
On je istakao da su penzije dosta visoke u poređenju sa platama, jer iznose 60 odsto prosečne plate, što jeste malo niže nego u većini zemalja EU, ali je više nego u većini anglosaksonskih zemalja.
Prema Dilindžerovoj oceni, u Srbiji bi trebalo zadržati zamrzavanje plata i u 2010. godini, a nakon toga ih samo usklađivati sa inflacijom, što bi, kada srpska privreda ponovo ostvari rast, smanjilo udeo penzija u bruto domaćem proizvodu sa 14 odsto u 2009. na 11,3 odsto 2010. godine.
Dilindžer je kazao da te dve mere nisu dovoljne, već da bi trebalo smanjiti naknade penzionerima koji prevremeno odu u penziju, pooštriti kriterijum za prevremeni odlazak u penziju i povećati starosnu granicu za odlazak u penziju, posebno za žene koje mogu da se penzionišu sa 60 godina života.
Smanjenje troškova i povećanje efikasnosti potrebno je i u obrazovanju, zdravstvu i sistemu subvencija, kazao je Dilindžer i ocenio da u sektoru puteva, prema analizi Svetske banke, nisu moguće velike uštede, dok je poželjno povećati izdvajanja za socijalnu pomoć porodicama sa niskim prihodima, takozvani MOP.
On je rekao da je iznos te pomoći nizak i da su kriterijumi za dobijanje pomoći jako strogi, zbog čega efekat te pomoći nije dovoljno dobar. Prema Dilindžerovim rečima, potrebno je povećati izdvajanje za taj program usmeren za borbu protiv siromaštva, posebno u vreme krize, kada postoji opasnost da se poveća broj ljudi kojima je ta pomoć potrebna. U izveštaju se navodi da bi trebalo zadržati izdvajanja za dečji dodatak, dok bi troškove za ostale socijalne programe trebalo zamrznuti ili ograničiti.
