Izvor: B92, Tanjug, 20.Apr.2010, 10:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Referentna kamatna stopa 8,5 odsto
Beograd -- Monetarni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da zadrži referentu kamatnu stopu na 8,5 odsto godišnje.
Od početka 2010. referentna kamata je smanjena ukupno za jedan procentni poen, odnosno 23. marta i 8. aprila za po pola procentnog poena. NBS kao referentnu kamatu koristi kamatnu stopu na dvonedeljne repo operacije. U repo operacijama NBS prodaje hartije od vrednosti uz obavezu da ih u određenom roku otkupi uz kamatu.
Narodna banka Srbije trebalo bi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da omogući veće opterećenje plate ratom za otplatu sa dosadašnjih 30 na 40 odsto za one koji uzimaju kratkoročne kredite, odnosno sa 50 na 60 odsto kada su u pitanju stambeni krediti.
Centralna banka bi trebalo da ukine i tretiranje dozvoljenog minusa kao kredita, koji opterećuje zaradu ili penziju sa pet odsto. U poslednje dve godine, Narodna banka Srbije vodila je restriktivnu monetarnu politiku i trudila se da suzbije zaduživanje kreditima. Istovremeno i u javnosti se nastavlja diskusija o modalitetima poreske reforme u Srbiji.
Smanjeno fiskalno opterećenje na zarade i povećanje poreskog opterećenja na potrošnju smer je u kom će se kretati reforma potvrdila je ministarka finansija.
"Mi znamo šta nam je cilj. To je fiskalani sistem koji treba da podrži rast, zapošljavanje i izvoz. To na rashodnoj strani znači da ministartsvo finansija priprema zakon o fiskalnoj odgovornosti, a na prihodnoj strani znači da ministarstvo finansija radi na sveobuhvatnoj poreskoj reformi. Svima nam je poznat smer", kaže Diana Dragutinović, ministarka finansija.
Najava reforme poreskog sistema, sigurno će značiti olakšanje, ali tek od januara 2011. godine, izjavio je predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin.
"Ono čemu treba posvetiti veću pažnju jeste veća kreditna izloženost komercijalnih banaka. Jako je važno nastaviti i sveukupnu reformu propisa i ukidanje zastarelih zakona", kaže Bugarin.
Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin je izjavio da privrednici sigurno neće prihvatiti povećanje PDV-a . Poreska opterećenja privrede moraju biti smanjena i važno je da budu primerena ekonomskoj snazi svakog privrednog subjekta, smatra Bugarin
"Može se razgovarati o ujednačavanju ili jedinstvenoj stopi PDV s tim što bi se oni proizvodi koji su bili oporezovani sa nižom poreskom stopom bili povlašćeni i da se ta stopa ukine, to su osnovne životne namirnice, hleb, mleko, knjige, štampa. Tako bi poreska opterećenja prema privredi bila manja ali bi imali mnogo veći broj onih poreskih obveznika kakvi su sada u zoni sive ekonomije koji ne plaćaju porez jer njihov profit ne daje mogućnost da izvršavaju svoje poreske obaveze", kaže Bugarin.
O reformi poreskog sistema biće reči i na Skupštini Privredne komore Srbije na kojoj će između ostalog biti predstavljen predlog mera koje će biti dostavljene Vladi Srbije, nadležnim ministarstvima i Narodnoj banci Srbije. Sednici će prisustvovati i ministarka finansija Diana Dragutinović.
Dugalić: Građani da budu obazrivi
Generalni sekretar Udruženja banaka Veroljub Dugalić ocenio je jutros da bi građani, bez obzira na olakšice koje će, kako se očekuje, usvojiti Monetarni odbor Narodne banke Srbije, trebalo da budu veoma obazrivi kada se zadužuju.
Upitan o uvođenju nove mere, prema kojoj bi građani uskoro mogli više da se zadužuju kod banaka, pri čemu bi rata umesto sadašnjih 30, iznosila 40 odsto od plate, Dugalić je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, izrazio uverenje da će olakšice biti usvojene.
Dugalić je međutim istakao da još nije poznato da li će se olakšice odnositi na devizne kredite i dodao da postoji predlog da se one odnose na dinarske kredite da bi se "potisnuo evro" i više koristili dinari.
On je istakao da je predloženo i da se građanima olakša korišćenje tekućih računa tako što dozvoljeni minus neće ući u kreditno zaduživanje i da je smisao takve mere da se poveća tražnja i prodaja na tržištu, ocenivši da su "naš problem standard i niske zarade".
Monetarni odbor Narodne banke Srbije će, kako se očekuje, najverovatnije omogućiti veće opterećenje plate ratom za otplatu kredita sa dosadašnjih 30 na 40 odsto za one koji uzimaju kratkoročne kredite, odnosno sa 50 na 60 odsto kada su u pitanju stambeni krediti.
Centralna banka bi trebalo da ukine i tretiranje dozvoljenog minusa kao kredita, koji opterećuje zaradu ili penziju sa pet odsto.
