Izvor: B92, 06.Feb.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Referentna kamatna stopa 10,75 %
Beograd -- Monetarni odbor Narodne banke Srbije povećao je referentnu kamatnu stopu ua 0,75 procentnih poena, na 10,75 odsto.
NBS kao referentnu kamatu koristi kamatnu stopu na dvonedeljne repo operacije, a prethodna promena bila je 27. decembra 2007. godine kada je kamata povećana za 0,5 procentnih poena na 10 odsto
Guverner NBS Radovan Jelašić kaže da je današnje povećanje referentne kamatne stope na 10,75 odsto usmereno na smanjenje javne potrošnje.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
"Zbog jačanja inflatornih očekivanja, visoke bazne inflacije, fiskalne ekspanzije i porasta zarada u javnom sektoru krajem prošle godine, depresijacijskih pritisaka i pored značajnih priliva deviza iz inostranstva, Monetarni odbor je povećao referentnu kamatnu stopu sa 10 na 10,75 odsto", objasnio je Jelašić.
On je kazao da su ekonomske perspektive Srbije u 2008. pod snažnim uticajem niza neekonomskih faktora, među kojima je i politička neizvesnost u zemlji i upozorio je da će posledica pogoršanja ekonomske situacije u Srbiji biti povećanje restriktivnosti monetarne politike. .
Govoreći o perspektivama srpske ekonomije, Jelašić je istakao da je ona pod uticajem spoljnih faktora, kao što su turbulencije na svetskim tržištima robe, novca, kapitala i meteoroloških uslova, a u interne faktore ubrojao je političku neizvesnost u zemlji.
Guverner NBS je ocenio da današnje povećanje referentne kamatne stope ne bi trebalo da dovede do poskupljenja kredita gradjana, mada je priznao da banke sada imaju opravdanje da povećaju kamate.
Jelašić smatra da one, i pored referentne kamate NBS od 10,75 odsto, to neće učiniti zato što bi povećanjem kamata ugrozile svoju poziciju i umanjile konkurentnost na tržištu.
Prema procenama NBS, na kraju marta će inflacija biti 11,1 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, a očekivani godišnji rast cena koje su pod kontrolom države na kraju prvog tromesečja biće 14,6 odsto. Bazna inflacija, kako je rekao Jelašić, na kraju marta biće oko sedam odsto, ali će u četvrtom kvratalu biti vraćena u projektovani raspon od tri do šest odsto.
Prema njegovim rečima, povećanje referentne kamatne stope je prva mera kojom NBS reaguje da bi sprečila rizike da ovogodišnja bazna inflacija ostane u planiranom rasponu od tri od šest odsto, a koja ne bi trebalo da prouzrokuje porast kamatnih stopa na bankarske kredite.
"Centralna banka će preduzimati druge mere koje utiču na obuzdavanje tražnje i inflacije u zavisnosti od ocene težine problema", rekao je Jelašić.
On je naglasio da reakcija NBS na nepovoljna ekonomska kretanja koja mogu da ugroze projektovanu baznu inflaciju mora da bude primerena i pravovremena.
"Samo ono što uradimo u prvoj polovini godini odraziće se na ovogodišnju inflaciju", ukazao je Jelašić i dodao "da bi se cilj bazne inflacije postigao krajem 2008. godine nivo restriktivnosti treba povećati danas".
Na pitanje kako trenutna politička nestabilnost u Srbiji utiče na finansijsko tržište, guverner je rekao da svako može da zaključi da li na promene berzanskih indeksa i deviznog kursa utiče "lepo vreme ili to što neki menjač nije došao na posao".
Jelašić je istakao da se devizni kurs i dalje odredjuje ponuda i tražnja, a da je slabljenej domaće valute u januaru bilo prouzrokovano narušenim poverenjme stranih investitora za ulaganja u Srbiju.
Poslednja intervenicja NBS na deviznom trižistu, kako je rekao Jelašić, bila je 29. novembra prošle godine, u iznosu od četiri miliona evra.
Cvetković: Podizanje referentne kamate jača dinar
Ministar finansija Srbije Mirko Cvetković izjavio je da će podizanje referente stope Narodne banke Srbije na 10,75 odsto uticati na jačanje dinara i smanjenje likvidnosti, odnosno borbu protiv inflacije.
Podizanje referentne kamate za 0,75 procentnih poena, za koje je glasao i član Ministarasva finansija u Monetarnom odboru NBS, je u funkciji smanjenja posledica koje mogu da izazovu političke turbulencije u Srbiji, kazao je on novinarima.
Sa stanovišta visine budžetske protrošnje, naglasio je Cvetković, nije bilo potrebe za takvom merom pošto u januaru nismo imali visoku potrošinju i zabeležen je suficit budžeta do 12,7 milijardi dinara.
Prema njegovim rečima, politička kriza bi teoretski mogla da utiče na slabljenje dinara, a da li će se to desiti ili neće je u domenu špekulacija.
"Politička kriza i uopšte nesigurnost jesu jedan od faktora koji investitori uzimaju u obzir prilikom o ulaganju", dodao je Cvetković.
Ministar finansija je na pitanje da li će biti potpisan politički sporazum sa Evropskom unijom kazao da je toško odgovoriti šta će se dogoditi, ali je dodao da se kao optimista nada najboljem.
"Intergracije su nešto što predstavlja podstrek privredi ne samo sa stanovišta ulaska kapitala već i sa stanovišta proširenja tržišta", kazao je Cvetković.
