Izvor: B92, 09.Feb.2011, 10:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reciklaža razvojna šansa Srbije
Beograd -- Reciklaža je razvojna šansa Srbije, ali je problem mali broj ljudi koji se organizovano bave sakupljanjem otpada.
Taj broj je nedovoljan da se zadovolje kapaciteti reciklažne industrije.
"Sakupljačka ekonomija je ključ uspeha reciklažne industrije i ekološke politike Srbije", rekao je savetnik u Privrednoj komori Srbije (PKS) Siniša Mitrović, dodajući da su "kapaciteti domaće reciklažne industrije trenutno uposleni sa samo pet do šest odsto i da veliki >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << deo sekundarnih materijala završava na smetlištima".
Na predstavljanju nacionalne Mreže podrške socijalnom preduzetništvu u reciklaži, on je naveo da se procenjuje da je tržište sekundarnih sirovina Srbije godišnje vredno 350 miliona evra, a da se sakupljanjem raznih vrsta otpada trenutno bavi oko 100.000 ljudi koji bi kroz socijalno preduzetništvo mogli da regulišu svoj društveni i ekonomski status.
Sirovine koliko hoćeš
Srbija godišnje generiše 500.000 tona ambalažnog otpada, dok se sakupi samo 10.000 tona PET ambalaže. Tona sakupljene PET amabalaže početkom 2010. godine je koštala 150, a danas je njena cena 400 evra.
Mitrović je podsetio da je Srbija još 2009. godine donela set od 18 ekoloških zakona, koji kroz privredu još nisu zaživeli, a pored dostupnosti takozvane zelene tehnologije i povećanja reciklažnih kapaciteta, problem predstavlja nedostatak sakupljača otpada.
Kao primer stanja u oblasti reciklaže Mitrović je naveo da je Srbija 2009. godine uvezla stari papir vredan oko 511 miliona dolara, a izvezla ga za 210 miliona dolara, dok je iskorišćenost sakupljačkog kapaciteta te sekundarne sirovine bila 34 odsto.
Dodao je da su u reciklaži otpadnih guma i starih akumulatora, kapaciteti popunjeni skoro 100 odsto, ali da nedostaju "ozbiljne sakupljačke mreže".
"Srbiji je potrebno 50 reciklažnih dvorišta - u svakoj opštini sa više od 50.000 stanovnika, a svako treba da opskrbljuje 20 ljudi, a to je 1.000 novih radnih mesta", dodao je Mitorović.
Direktor Centra za razvoj socijalnog preduzetništva Mišo Babić kazao je da je u svetu reciklaža na drugom mestu privrednih grana u kojima se razvija socijalno preduzetništvo, sa 18 odsto, a udeo socijalnog preduzetništva u bruto domaćem proizvodu u pojedinim zemljama iznosi i do 10 odsto.
Prema njegovim rečima, u Srbiji je taj procenat na nivou statističke greške, zbog čega je bitno da se omoguće uslovi za stvaranje malih socijalnih preduzeća za reciklažu.
