Izvor: B92, 05.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reciklaža - dobar biznis
Beograd -- Procene su da će do kraja privatizacije još 180.000 ljudi izgubiti posao, pa je često pitanje koji je privatan biznis isplativ u Srbiji.
Radiša Steljić osnovao je privredno društvo "3R industriju" u junu 2005. godine, a njegova firma se bavi reciklažom sekundarnih sirovina, tačnije organizovanim sakupljanjem otpadne ambalaže, selektovanjem i obradom radi ponovnog korišćenja. Godinu i po dana posle, ta firma zapošljava 13 ljudi, a povremeno preko Omladinske >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zadruge angažuje još 25-30 radnika.
"Iz velikog preduzeća Avala Ada koja se bavila i danas se bavi proizvodnjom kartonske ambalaže, a ja sam tad radio baš na tehnološkom otpadu. Nekoliko godina sam pratio taj posao i jednog dana sam odlučio da izađem iz tog preduzeća i sam počnem da se bavim tim poslom, ne čekajući da me iz tog preduzeća izbace", kaže Seljić.
Steljić kaže da posao reciklaže ima budućnost u Srbiji i poziva sve zainteresovane da mu se jave ukoliko im je potreban savet.
Preduzeće je vrlo brzo počelo da posluje profitabilno, što znači bez gubitka i sa pristojnim platama za sve zaposlene, kaže Steljić. Početak je međutim bio težak.
"Sada to već nije tako ali početak mora da bude takav, morate svojim radnicima, svojim kolegama, pogotovo rukovodiocima, da prenesete svoje znanje i da oni sami to rade i polako iz dana u dan postaje sve lakše i moje radno vreme se svodi na normalan radni dan zaposlenog", objašnjava Steljić.
Za započinjanje posla vlasnik "3R industrije" je uzeo kredit od banke, ali mu je u procesu osnivanja firme najviše pomogla Agencija za mala i srednja preduzeća.
Tu su mu prižili svu neophodnu pravnu pomoć prilikom registracije, izradili biznis plan i aplikaciju za kredit, a pomogli su mu i oko vizuelnog identiteta preduzeća.
Steljić međutim kaže da su mu najviše značile obuke koje je pohađao u Agenciji iz oblasti finansija, biznis planiranja, prodaje, marketinga.
Direktor Agencije za mala i srednja preduzeća Dejan Jovanović kaže da ta instuticija pomaže početnicima i u pronalaženju izvora finansiranja.
Preko Agencije je moguće konkurisati i za start up kredit Fonda za razvoj. Prvi konkurs je završen nedavno, a kredit za započinjanje biznisa dobilo je preko 1500 novih preduzetnika. Start up kredit znači da je država na sebe preuzela najveći deo rizika.
"U slučaju da se desi da ne uspe da ne bi to bila loša stvar za njih lično. Kako smo to uradili tako što je recimo instrument obezbeđenja kredita zapravo bila neka oprema koju su kupovali za poslovanje, pa ako projekat ne uspe onda će država zapravo prodati tu opremu i naplatiti dug po kreditu u odnosu na onaj iznos novca koji bude dobila iz prodaje te opreme", rekao je Jovanović.
Prilikom ovog konkursa za start up kredit prednost su imali mlađi ljudi, a najveći rizik je njihovo eventualno razočarenje, objašnjava Jovanović.
Prema njegovim rečima, i taj rizik će biti umanjen za one koji testiraju svoju ideju. Naime, Agencija će i ove godine organizovati obuke za početnike.
"Gde ćemo nastojati da uz našu pomoć budući preduztetnici sagledaju da li ideja o određenoj proizvodnji ili pružanju određene usluge ima tržišnu prihvatljivost to znači da li će taj njihov proizvod moći da pronalazi kupce i takođe pokušaćemo da im pomognemo da testiraju svoju ideju u smislu da li će taj proizvod biti profitabilan što znači da li će cena po kojoj će moći da ga prodaju prevazilaziti troškove proizvodnje tog proizvoda ili usluge", navodi Jovanović.
Obuke koje organizuje Agencija su besplatne, a svi zainteresovani mogu da se jave nekoj od regionalnih Agencija, koje postoje u 14 najvećih gradova u Srbiji.
Ministar ekonomije Mlađan Dinkić, pod čijom je nadležnošću Agencija za mala i srednja preduzeća, najavio je da će iduće godine za start up kredite iz budžeta biti izdvojeno oko dve milijarde dinara.
Stepen obrazovanja ni ove godine nije bio uslov za dobijenja start up kredita, a Dejan Jovanović kaže da to verovatno neće biti uslov ni ubuduće. Kad su u pitanju ideje, budućnost u Srbiji ima uslužni sektor, ali i prerada određenih poljoprivrednih proizvoda, i takve ideje su imale prednost prilikom dobijanja start up kredita, objašnjava Jovanović.
Start up kredite daju i pojedine banke, ali još uvek sa znatno višim kamatama i mnogo strožijim uslovima.
