Izvor: B92, 21.Feb.2011, 10:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Recesija opet kuca na vrata Hrvata?
Zagreb -- Nakon što je u trećem kvartalu prošle godine hrvatska ekonomija tehnički izašla iz recesije, u četvrtom je, smatraju makroekonomisti, ponovo oslabila.
Pad u poslednjem kvartalu 2010. godine povučen je najviše padom investicija i industrijske proizvodnje.
Državni zavod za statistiku objaviće do kraja ovog meseca prvu procenu bruto domaćeg proizvoda u četvrtom tromesečju prošle godine.
Nakon šest kvartala neprestanog poniranja, u trećem lanjskom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << tromesečju privreda je, blagim rastom od 0,2 odsto, tehnički izašla iz recesije. No, u četvrtom je, slažu se makroekonomisti, BDP ponovno pao.
Svih osam makroekonomista, koje je anketirala Hina, očekuje rast BDP-a, i to u rasponu od jedan do 1,8 posto. U proseku očekuju jačanje ekonomije za 1,4 odsto. „Rast ekonomije će dominantno biti posledica niskog nivoa privredne aktivnosti u prošloj godini, koja je u realnim iznosima pala na nivo iz 2006. godine, te povoljnih kretanja u ekonomiji evrozone. Tokom ove godine očekujemo blago pozitivne stope rasta lične potrošnje i investicija", navodi jedan od makroekonomista u anketi Hine.
Osam makroekonomista, koji su učestvovali u anketi Hine, procenjuje u proseku da je u četvrtom tromesečju BDP oslabio 0,9 posto. Njihove procene kreću se u rasponu od stagnacije do pada gospodarstva za 1,4 odsto.
Najteži teg koji ekonomiju vuče naniže su niske investicije.
„Glavni uzrok pada i dalje je snažan pad investicija, na što upućuju podaci iz građevinskog sektora i podaci o proizvodnji i uvozu kapitalnih proizvoda", navodi jedan od makroekonomista.
Uz to, snažan rast izvoza tokom cele prošle godine nije uspeo da oživi industrijske aktivnosti. Industrijska proizvodnja je u poslednjem lanjskom kvartalu oslabila 1,7 odsto.
„Procene o padu BDP-a u četvrtom tromesečju prvenstveno zasnivamo na padu industrijske proizvodnje u odnosu na četvrti kvartal 2009. godine, dok kod drugih bitnih komponenti za rast BDP-a nije zabeležen osetniji rast", navodi jedan od makroekonomista.
Rast lične potrošnje pozitivno, utiče na ekonomiju, ali je u poslednjem prošlogodišnjem kvartalu usporio u odnosu na prethodni, kada je promet u trgovini na malo porastao 1,7 odsto.
„Lična potrošnja mogla bi zabeležiti pozitivne, ali tek blage stope rasta, s obzirom na izrazito nepovoljne trendove na tržištu rada i nizak nivo potrošačkog optimizma. Prema podacima DZS-a, trgovina na malo u poslednjem je lanjskom tromesečju realno porasla 0,7 odsto, delom zbog baznog učinka, a delom zbog rasterećenja dohodaka ukidanjem kriznog poreza", navodi jedan od makroekonomista.
I dok je prošle godine BDP pao, u ovoj godini se očekuje ne veliki, ali ipak rast privrede.
Očekuje se i nastavak pozitivnih trendova u izvozu, zahvaljujući jačanju inostrane potražnje. Pozitivno bi mogao da deluje i završetak pregovora o pristupu Evropskoj uniji.
No, ističe i da visoka nezaposlenost, nelikvidnost i određena politička neizvesnost u izbornoj godini deluju na ograničavanje domaće potražnje.
S druge strane, među najznačajnijim pokretačima prvrede trebalo bi da budu investicije.
