Izvor: RTS, 01.Mar.2019, 08:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Recesija ne vreba iza ćoška
Krize su uvek nepredvidive. Ako bismo znali da kriza sutra stiže, mi bismo već danas počeli da prodajemo akcije i drugu finansijsku imovinu, čime bismo dodatno prizivali krizu, kaže za RTS Sergej Gurijev, glavni ekonomista EBRD-a.
"Nije postalo malo tmurnije, ako je prognoza o globalnom rastu sa 3,7 smanjena na 3,5 odsto. Godišnji rast od 3,5 odsto za globalnu ekonomiju je prilično impresivan. On je >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << sporiji od rasta koji je svetska privreda imala 2006. ili 2007. pre izbijanja globalne ekonomske krize. Ali taj rast nije bio održiv."
Ovim rečima Sergej Gurijev, glavni ekonomista Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), odgovara na pitanje Oko magazina da li se nad globalnom ekonomijom nadvijaju neki tamni oblaci, kao što upozorava Kristin Lagard, direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
– Dakle, možda je malo tmurnije, možda se grupišu neki crni oblaci, ali i dalje imamo rast i idemo napred. Postoje neki rizici kao što je trgovinski rat, ali globalna privreda raste i sveukupna situacija je pozitivna.
Vidite li neke potencijalne rizike?
– Glavni rizik, naravno, predstavlja trgovinski rat između Amerike i Kine, koji je u punom jeku. Rekao bih da su zemlje u Evropi, u njenom južnom, centralnom i istočnom delu, u nešto boljoj poziciji, jer su deo globalnog, ali i evropskog, lanca vrednosti. I taj trgovinski rat se ne odvija u Evropi.
Ali, naravno, usporavanje globalnog rasta će uticati na evropske izvoznike i njihove učesnike u evropskom lancu vrednosti. U svakom slučaju, nemački izvoznici će osetiti, ako njihov izvoz u Kinu budu pogođen. Ali mi čvrsto stojimo na prognozi da će rast globalne privrede ove godine biti 3,5 odsto.
To ne znači da je nova recesija, odmah tu iza ćoška?
– Nikada ne znate da li nova recesija vreba odmah tu iza ćoška. Krize su uvek nepredvidive. Ako bismo znali da kriza sutra stiže, mi bismo već danas počeli da prodajemo akcije i drugu finansijsku imovinu, čime bismo dodatno prizivali krizu.
Ali mi to sada nemamo. Ne možemo da predvidimo da li će kriza stići sutra ili ne, ali trenutno su prognoze pozitivne. Zaista, rast je široko rasprostranjen, kao nikada u poslednjih deset godina. Svi delovi sveta rastu.
Naši glavni trgovinski partneri imaju neke probleme. Italija je u recesiji, Nemačka je jedva izbegla recesiju. Možemo li da očekujemo usporavanje privredne aktivnosti u Srbiji?
– Evrozona još raste. Postoje neki znaci slabosti. U svakom slučaju, vidimo da je Evropska centralna banka (ECB) rekla da će povećati kamatne stope, ali ako uoči znake slabosti onda će sačekati sa povećanjem. Bez obzira što su to ranije najavili. Da, postoje usporavanja u Evrozoni, ali mi ne očekujemo da se recesija raširi Evropom. Sve dok ECB bude pragmatična, kao što jeste.
EBRD za Srbiju očekuje rast od 3,5 odsto. Osim Evrope, vidite li neke unutrašnje rizike za ostvarenje te prognoze. Kao što je usporavanje industrijske proizvodnje ili kosovske takse?
– Glavni rizik, koji nije kratkoročan, je to što je Srbija usporila proces strukturnih reformi, ne teži evropskom procesu približavanja, ne reformiše proces sprovođenja zakona, ne refirmiše javnu administraciju. To potkopava proces približavanja, ali i sustizanja Evrope.
To su srednjoročni i dugoročni rizici. Srbija je veoma dobro pozicionirana ako reformiše vladavinu prava, ako unapredi kvalitet političkih i ekonomskih institucija. Srbija je veoma dobro pozicionirana da sustigne centralnu i zapadnu Evropu. Na kratak rok gledano, srpska makroekonosmka situacija je dobra, uspostavljena je budžetska ravnoteža.
Ako Srbija ima prostora u budžetu ona treba da promoviše investicije u političke i ekonomske institucije.
Ali šta je sa tim strukturnim reformama. Tu je bilo probijanja rokova, neki stari zadaci uneti su u novi aranžman sa MMF-om?
– Podržavamo ciljeve koji su uneti u novi program sa MMF-om. Srbija treba da primeni te strukturne reforme. Takođe, podržavamo druge strukturne reforme, kao što je reforma finansijskog sektora i kompanija u državnom vlasništvu. Svi zadaci su dobro poznati, ne postoji posebna nauka oko toga.
Druge zemlje su prošle tim putem, pridružile se EU. Te stvari su izvodljive. Mi, takođe, znamo da te reforme rade. Da za rezultat imaju rast plata, produktivnosti i da znače približavanje razvijenim ekonomijama.
EBRD je i suvlasnik Komercijalne banke još od 2006. godine. Kada ste ušli u vlasničku strukturu, predstavnik EBRD-a rekao je da ćete svoj udeo prodati za tri godine. Još ste tu?
– Uvek podržavamo fer, otvorene i konkurentne privatizacije. Godinama smo investirali u državne banke, predviđali privatizaciju nekih državnih banka. Ali ako me pitate za konkretan dogovor, kao glavni ekonomista EBRD-a nisam u poziciji da komentarišem pojedinačne transakcije.
Ali šta će biti sledeći potez EBRD-a ako naša vlada odustane od privatizacije?
– To je dobro pitanje, ali ja ne mogu da komentarišem pojedinačne slučajeve.
.jpg)
