Izvor: Politika, 10.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Recesija na vratima Srbije
Ključne ocene „Makroekonomskih analiza i trendova
Novembarska anketa o konjunkturi donela je nova ozbiljna upozorenja o mogućem uticaju svetske ekonomske krize na domaću privredu. Opšti indikator poslovne klime zabeležio je negativnu vrednost prvi put od novembra 2003, a tromesečna očekivanja privrednika suna najnižem nivou još od avgusta 1995. godine (izuzimajući nekoliko meseci tokom bombardovanja zemlje 1999. godine). Za razliku od prošlog meseca, negativne ocene >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << o poslovnoj klimi zabeležene su ne samo u privatnom nego i u državno-društvenom sektoru. U okviru privatnog sektora, svaka četvrta firma očekuje da će u naredna tri meseca biti u gorem položaju nego danas, a u oktobru je svako peto preduzeće imalo to očekivanje, što govori u prilog tezi da se krizaprodubljuje a položaj privatnih firmi ubrzano pogoršava. Osimtoga, u okviru privatnog sektora 21 odsto firmi očekuje da će u naredna tri meseca smanjiti broj zaposlenih – u oktobru je isti stav imalo 14 odsto firmi. Posmatrano po pojedinačnim indikatorima, najveća pogoršanja zabeležena su u okviru očekivane prodaje u naredna tri meseca – indikator očekivane prodaje drastično je smanjen u novembru, čak 27 odsto firmi očekuje nižu prodaju u naredna tri meseca. U oktobru je nižu tromesečnu prodaju očekivalo 16 odsto preduzeća, a u septembru sedam odsto, što pokazuje da se u samo trimesecaskoro četiri puta povećao broj firmi koje očekuju nižu prodaju u narednom periodu.
U novembarskoj anketi zabeležena su dva rezultata po pitanju inflacionih očekivanja – rast očekivanih cena inputa (84 odsto firmi očekuje rast cena svojih inputa), uz mali pad očekivanja popitanju budućih cena svojih gotovih proizvoda (još uvek oko 35 odsto firmi očekuje rast svojih cena). Verovatno je da firme očekuju da će uprkos padu cena nafte i sirovina, slabljenje dinara imati jači negativan uticaj na cene njihovih inputa, ali da, s druge strane, uvećane troškove zbog slabe tražnje neće moći da prebace na potrošače.
Narodna banka Srbijese nalazi pred dva problema koja su posledica globalne finansijske krize. Jedan je politika kursa, a drugi problem je vezan za smanjenje likvidnosti privrede usled uzdržavanja banaka da je kreditiraju dosadašnjim ritmom. Monetarna politika nema mogućnosti da podstakne banke na dodatno pozajmljivanje novca privredi u situaciji kada je kreditni potencijal sužen.
Monetarni odbor NBS je prvog dana decembra odlučio da referentnu kamatnu stopu zadrži na nepromenjenom nivou od 17,75 odsto. Ovo je dobra odluka, uprkos opadanju repostoka i deprecijaciji dinara. Zbog straha od nelikvidnosti,centralne banke širom sveta umanjuju svoje referentne kamatne stope. Domaća preduzeća se već teže i skuplje zadužuju na međunarodnom tržištu, a porast deviznog kursa povećava dinarsku vrednost preuzetih kredita. S tim u vezi, ne bi bilo dobro da im se situacija dalje otežava rastućim kamatnim stopama. A povećanje referentne kamatne stope,po definiciji,znači upravo to – kamatne stope banaka se promptno prilagođavaju promenama testope NBS. Dakle, eventualno dalje povećanje referentne kamatne stope teško bi donelo koristi (u obliku povećanja atraktivnosti dinara i smirivanja deviznog kursa), a neposredno bi doprinelo skupljim kreditima u periodu opšte oskudice. Udar na dinamiku rasta u realnom sektoru bi se povećao.
Veličina budžetskog deficita za 2009. godinu fiksirana je sporazumom sa MMF-om na 1,5 odsto BDP-a i tako koncipiran budžet ocenjuje se kao restriktivan. Međutim, koliki će biti bruto domaći proizvod, kaoi udeo deficita u bruto proizvodu – u suštini su otvorena pitanja.
Problemi u pogledu stvarne restriktivnosti budžeta mogu nastati u dva pravca. Prvi je ostvarivanje predviđenih prihoda (pre svega, od PDV-a). Drugi problem može se javiti u vezi sa privrednom aktivnošću. Ako bi se opadajuća tendencija industrijske proizvodnje zaustavila, ali se ne bi preokrenula i u rastuću (šta bi podstaklo rast?), ova godina bi se završila sa industrijskom proizvodnjom koja bi bila veća od prošlogodišnje za nešto manje od dva odsto, ali bi u 2009. usledio pad od dva do tri odsto. S obzirom na opadajuće tendencije u spoljnotrgovinskoj razmeni, ni sektor trgovine ne može računati sa ozbiljnijim rastom, kao ni preostali sektori koji su bili nosioci ekspanzije BDP-a. U zavisnosti od poljoprivrednog roda, rast BDP-a bi se mogao svesti u zonu do dva odsto. Projektovani deficit se, uz poreske evazije,može popeti na blizu dva BDP-a. Razlika se može neutralisati tako što će se većom inflacijom i realnom deprecijacijom dinara udeo deficita dovesti do predviđenog učešća u BDP-u.
(Pripremio: Stojan Stamenković, sa saradnicima MAT-a)
[objavljeno: 11/12/2008]
