Izvor: Politika, 17.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Recesija ipak preti
Dok premijer Mirko Cvetković i dalje tvrdi da nas rep svetske krize dogodine neće teže pogoditi, pojedini ekonomisti su sumnjičavi i pad privredne aktivnosti očekuju već u prvom tromesečju 2009.
Uveravanja premijera Mirka Cvetkovića da nas dogodine sveopšta svetska ekonomska kriza neće teže pogoditi, ponajmanje kao početkom prošle decenije, dobro dođu za bodrenje poljuljanog duha naših privrednika. Prvi ministar, ne samo zbog profesije kojom se do juče bavio i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stečenog naučnog zvanja, verovatno ima valjane procene i pokazatelje na osnovu kojih izvlači zaključak po kome „će doći do privremenog usporavanja rasta privrede” u 2009. Koliko, dokle će trajati, kako ga preduprediti" Odgovora na te i druge nedoumice, za sada, nema. Otuda i pitanje – ima li slabosti u premijerovoj hrabrosti?
Sudeći po izjavama mnogih inostranih, ali i domaćih ekonomista, a naročito po zaključcima sa prekjučerašnjeg samita lidera Grupe 20 najjačih zemalja u svetu, koje čine 85 odsto globalne ekonomije, bojazan od posledica sve oštrije recesija nije mala. Većina ne može čak ni da nasluti njene razmere.
Amerika je već mesecima u recesiji od nepuna dva procenta. Japan je juče proglasio zastoj u privredi. Ujedinjena Evropa gordo posrće, ali i njoj se isto smeši. U najboljem slučaju – stagnacija. Prema pisanju londonskog „Indipendenta”, svetlo na kraju tunela uskoro bi se moglo nazreti ako u budućim mesecima razvoj povuku Kina, Indija i Brazil.
Šta mi u tom društvu velikih možemo da očekujemo?
U Srbiji već mesecima jenjava industrijska proizvodnja. Biće dobro ako kraj godine dočeka s rastom od oko tri procenta. Problem je, kako upozorava urednik biltena „Makroekonomske analize i trendovi” Stojan Stamenković, što nam malaksava proizvodnja u poslednja tri tradicionalno najjača meseca. Padaju izvozne porudžbine i to kod grana koje najviše nose izvoz – crna i obojena metalurgija, poljoprivredno-prehrambena industrija, hemija" I cene koje postižemo uhvatila je „padavica”. Cena tone bakra na Londonskoj berzi pala je sa nepunih devet, na 3.600 dolara za svega nekoliko meseci.
Bruto domaći proizvod, čiji lavovski deo stvaraju finansijske i druge usluge, koje ne izvozimo, a mnogo manje doprinose industrija i agrar, pada iz tromesečja u tromesečje. Sa 8,4 početkom godine na ispod tri procenta krajem 2008. Zato se i u sve planove za 2009. ušlo sa jedva 3,5 odsto rasta BDP-a.
Uz sve to, Srbija je zemlja u tranziciji, ophrvana mnogim nacionalno-političkim problemima, ali i neizvesnošću u pogledu daljeg razvoja bez sopstvene akumulacije. Višenedeljna rasprava o sudbini obećanih 10 odsto povišice penzionerima samo je dokaz više da se naše ekonomske vlasti i dalje radije bave preraspodelom skromnog nacionalnog kolača nego podsticajima stranih direktnih investicija, bez čijih tri do četiri milijarde dolara godišnje stajemo i dovodimo u pitanje uredno izmirivanje obaveza i „peglanje” platnobilansnih rupa.
Dobro je što smo se sa MMF-om nekako nagodili oko aranžmana i okvirnog kredita od oko 520 miliona dolara, ali suština stvari ostaje u našem dvorištu, smatra saradnik MAT-a dr Miladin Kovačević. Premijer Cvetković, s pravom, u prvi plan ističe štednju na svakom koraku, ali ne i kada je budžet u pitanju. Svejedno kako ga krstio – kao „stabilizaciono razvojni”. Kao da je jedno i drugo moguće u isto vreme. Obećao je premijer i manju reprezentaciju, kao primer drugima i da deficit državne kase neće biti veći od 1,5 odsto BDP-a.
Na sve to dr Miroslav Zdravković, saradnik MAT-a i suorganizator sajta ekonomija.org, sumnjičavo vrti glavom i dokazuje da će, uz sezonski pad prvo tromesečje u Srbiji biti u znaku – recesije. Daj bože, kaže, da se prevarimo. Bolje po državu.
Da li će i kome još biti bolje, kada sve veći broj preduzeća otpušta radnike pravdajući to posledicama svetske krize, ostaje da se vidi. Ptice zloslutnice niko ne voli, ali ni uveravanja da nam se ništa rđavo u ekonomiji 2009. neće dogoditi nisu od velike koristi. Ne pokreću najkreativniji deo društva, a ponajmanje vladu i parlament koji bi u naredna 44 dana, do kraja ove godine, trebalo da usvoje 43 urgentna propisa, pa i neke koji bi nas ubrzano vodili ka Evropi. A za takvu neefikasnost ne može nam biti kriva recesija ili zla volja čelnika EU.
-----------------------------------------------------------
Moć lidera u recesiji
U jeku smo svetske recesije iz koje svako traži rešenje, a ako pažljivo pogledamo, svetski lideri se obraćaju pojedincu. Odnjega traže razumevanje, poverenje i podršku. Jer, velike krize donose dramatične promene u kojima pojedinac ostaje jedina stabilna jedinka na koga se može računati. U tojpreraspodelifinansijske snage, bogatstva, odlučivanja, a pre svega znanja i ljudskih resursa, mnogi se osećaju kao bespomoćni pioni na šahovskoj tabli. Suština, međutim, nije u tome. Iskustva iz tranzicije, koja po mnogo čemu podseća na sadašnju krizu, potvrđuju da su uspeli samo oni koji su imali hrabrosti za pravovremene akcije, kaže za naš list, Dragan Savić, stručnjak u oblasti kriznih komunikacija, dodajući da većina ljudi, nažalost, to vreme provodi u strahu, pasivnosti,sa osećanjem da su pioni.
Treći po redu skup naših i inostranih menadžera „PR vik 2008”, od 24. do 28. novembra u Beogradu, bavi se temom „Liderstvo u recesiji”. Odista, šta pojedinac može da učini u takvom teškom vremenu kada ekonomija tone, a sve vrednosti se dovode u pitanje?
– Najvažniji zadatak lidera u recesiji je izgradnja i održavanje poverenja, a znanje i ponašanje odrediće mu buduću ulogu u povećanjuili smanjenju komparativnih prednosti organizacije na čijem se čelu nalazi. Recesija ubrzano menja pravila na tržištu. Dolazi do značajnih pomeranja na relacijama akcionar-menadžer-zaposleni-investitori-klijenti-mediji-država. Zbog toga poverenje predstavlja okosnicu budućih odnosa, jer poslovni modeli koji su godinama važili za besprekorne, danas ne funkcionišu – kaže Savić.
Na pitanje, kakva je korist od „PR vika” zanašu, ali i privredu u regionu,Savić ističe da „PR vik” i tema „Liderstvo u recesiji” dobijaju na značaju kada se ima u vidu sve kraći radni vek direktora kompanija. Donedavno su se mnogi zadržavali petnaestak godina na rukovodećim funkcijama, a sada jedva pet. U sve većem broju tri godine je „plafon”. Šta to znači? Da će u narednih pet godina bar polovina direktora većih firmi biti zamenjeno.
– Dolaze novi ljudi koji uživaju poverenje i imaju razvijenu svest o doživotnom učenju, sa novim pogledima i sa viđenjima menadžmenta i vođenja – upozorava Savić.
Menadžeri iz regiona imaju jedinstvenu priliku da čuju eksperte koji se bave liderstvom u recesiji i tako stečeno znanje već sutra primene u svojoj organizaciji. „PR vik” je zgodno mestoda se razgovara o različitim iskustvima, jer će o liderstvu govoriti konsultanti, profesori, predsednici i potpredsednici multinacionalnih kompanija, ali i menadžeri iz kompanija poput Microsofta, Ciska, Metroa.
Slobodan Kostić
[objavljeno: 18/11/2008]
