Izvor: Studio B, 19.Okt.2010, 13:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rebalansom više novca za siromašne, policiju, privredu
Premijer Mirko Cvetković izjavio je danas da je u rebalansu budžeta za 2010. godinu planirano da se izdvoji više novca za socijalno ugrožene građane Srbije, opremu i plate policije, subvencije privredi, a najverovatnije i za mleko.
Prenijer je dodao da je u rebalansu predviđena izvesna suma novca i za lokalne samouprave u Srbiji. Govoreći o tome kada će rebalans biti završen, premijer je u pauzi konferenciji "Juromani" rekao novinarima da se radi o danima a ne o nedeljama, >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << ali je dodao da će svakako proći nekoliko nedelja dok on ne bude usvojen u parlamentu.
Cvetković je podsetio da će u rebalansu rashodi biti veći za 16 milijardi od predviđenih 106 milijardi dinara i izrazio očekivanje da će se ti rashodi možda delimično pokriti uštedama na drugim pozicijama budžeta.
On je naveo da još ostaje da se razmotri na šta će se potrošiti taj novac, ističući da će deo biti usmeren na one korisnike koji su dogovoreni sa MMF-om, između ostalog i na socijalno ugrožene građane Srbije, a drugi deo će biti potrošen prema dogovoru u vladi.
Premijer je podsetio i da je problem isplata penzionerima rešen i bez rebalansa. Cvetković je rekao da se za 2011. prognozira rast bruto domaćeg proizvoda od oko tri odsto, ali jedino ako ovogodišnji rast bude veći od 1,5 odsto.
"Ako BDP bude veći od 1,5 odsto, bićemo u prilici da korigujemo prognoze. Trenutno su prognoze da bi sledeće godine BDP bio oko tri odsto", rekao je Cvetković novinarima u pauzi konferencije "Juromani".
Imajući u vidu da je pad privrednog rasta u 2009. bio između 2,7 i 2,8 odsto, on je naveo da, sa rastom BDP-a u ovoj godini od 1,5 odsto, Srbija još ne bi došla do nivoa rasta koji je imala pre krize.
Na pitanje novinara - kako može da tvrdi da je rast u našoj zemlji veći nego u nekim državama u okruženju, s obzirom na prosečnu platu građana, on je naveo da su niske zarade u Srbiji posledica razvijenosti države i niskog ukupnog dohotka zemlje.
Premijer je istakao da naša zemlja može da se poredi ne sa zemljama koje imaju veći BDP već sa državama poput Bugarske i Makedonije čije su privrede na sličnom nivou razvijenosti.
Govoreći na konferenciji, Cvetković je istakao da se radi na razvoju novog modela rasta za postkrizni period koji će biti zasnovan na drugačijem pristupu nego pre krize.
Taj model biće zasnovan na razvoju industrije koja će biti više izvozno orijentisana, odnosno, više će proizvoditi razmenljiva dobra, rekao je on.
Prema rečima Cvetkovića, ključna karakteristika novog modela je da će rast biti zasnovan na investicijama koje bi trebalo da rastu nešto ispod 10 odsto na godišnjem nivou.
On je ukazao da domaća štednja nije dovoljna da podrži taj rast, zbog čega će Srbija morati da radi na unapređenju poslovnog okruženja da bi privukla strane investitore.
Premijer je naveo da će jedan od stubova novog modela biti povećanje ulaganja u infrastrukturu, i to ne samo u puteve već i u pruge, energetsku infrastrukturu i informacione tehnologije.
Ako napravimo takav model u narednih 10 godina možemo očekivati povratak na visoke stope rasta i taj rast biće baziran na mnogo solidnijim osnovama nego pre krize, istakao je Cvetković.
Cvetković izjavio je danas da bi Srbija mogla da postane članica Evropske unije između 2014. i 2016. godine.
Na konferenciji "Juromani" (Euromoney) o finansijama i investicijama u jugoistočnoj Evropi, premijer je istakao da ne želi da izlazi sa tačnim datumom članstva, ali da će to sigurno biti posle mandata ove vlade.
Odgovarajući na pitanja na konferenciji, Cvetković je naglasio da Srbija nije zabrinuta da će problemi u zapadno evropskim zemljama usporiti njen put ka članstvu jer je njen cilj, pre svega, uvođenje evropskog sistema i standarda.
"Mi želimo u EU, ali više od toga želimo da naš sistem bude kao u tim zemljama", rekao je premijer.
"Nismo zabrinuti, idemo napred i bićemo članica EU", poručio je Cvetković i dodao da je EU zasnovana na pricipima mira, stabilnosti i jake ekonomije, a Srbija teži tim istim ciljevima.
Cvetković učestvuje na dvodnevnoj konferenciji "Juromani" o finansijama i investicijama u jugoistočnoj Evropi, na kojoj je najavljeno učešće više od 300 bankara, privrednika i zvaničnika iz dvadesetak država.
