Izvor: Politika, 13.Nov.2015, 19:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rebalans koji premijer ne priznaje
Ove godine državna kasa se prekraja samo iz jednog razloga – da bi se prosvetarima isplatila jednokratna novčana pomoć
Premijer Aleksandar Vučić istakao je pre dva dana kako prvi put posle 40 godina u Srbiji neće biti rebalansa budžeta. Međutim, u parlament je još u utorak 3. novembra stigao Predlog zakona o dopuni Zakona o budžetu za 2015. godinu. Što je, ništa drugo nego rebalans. Ove godine državna kasa biće prekrojena samo iz jednog razloga – da bi se prosvetarima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << isplatila jednokratna novčana pomoć od sedam hiljada dinara.
Predlog ovog zakona ima samo dva člana. U prvom se navodi da će se zaposlenima u školama osnovnog i srednjeg obrazovanja i ustanovama učeničkog standarda, na osnovu odluke vlade isplatiti novčana pomoć. A u drugom članu se navodi da stupa na snagu narednog dana od objavljivanja u „Službenom glasniku”.
Po čemu se ovaj rebalans, kog premijer ne priznaje, razlikuje od svih prethodnih? Za razliku od ranijih godina kada su u prekrojenoj državnoj kasi rashodi bili znatno veći od prvobitnog plana, ove godine to nije slučaj. Prvobitno, bilo je predviđeno da minus u kasi do kraja godine dostigne 192 milijarde dinara. Kako je najavio ministar finansija Dušan Vujović on će biti 72 milijarde dinara manji od plana.
– To znači da će se potrebe države za zaduživanjem smanjiti za 600 miliona evra – objasnio je Vujović.
Takođe, premijer Vučić istakao je kako je svakog meseca od početka godine deficit bio niži od planiranog. Kada bi se isključili rashodi za kamate, budžet bi prema svedočenju predsednika vlade bio u plusu. To znači da je Srbija prvi put posle duže vremena ostvarila takozvani strukturni suficit, odnosno da je tekuće finansiranje u plusu.
Ono što je napredak u budžetskom procesu je što prvi put ministar finansija Dušan Vujović nije sakrio neke rashode ispod crte. Tako u ovom dokumentu može da se vidi koliko će, sa izdacima za državne garancije javnim preduzećima, iznositi manjak u kasi (191,34 milijardi dinara). Ako bi se ti izdaci sakrili ispod crte, deficit bi bio znatno manji (158,63 milijarde dinara). To znači da rashodi, koji su obično završavali ispod crte, u ovogodišnjem budžetu dostižu oko 32 milijarde dinara, što uopšte nije zanemarljivo. To je oko jedan odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno svega što kao zemlja stvorimo za godinu dana.
Ovim budžetom nisu otklonjeni svi nedostaci u budžetskom procesu. I dalje se ne vidi jasno za koja će javna preduzeća biti plaćene garancije. Napredak je, što po dogovoru sa Međunarodnim monetarnim fondom državnih garancija za njihovu tekuću likvidnost više nema. U praćenju budžetskih izdataka nedostaje sistem za praćenje docnji i preuzetih obaveza.
