Izvor: B92, 22.Dec.2010, 11:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rebalans budžeta u prvom kvartalu?
Beograd -- Iako aktivno zagovaraju ideju rekonstrukcije vlade, nijedna od stranaka vladajuće koalicije izgleda ne razmišlja da to znači rebalans budžeta.
Ekonomisti upozoravaju da odluka da se budžet za narednu godinu pravi kao da u Vladi neće biti promena, znači da nas ponovo očekuje rebalans, čim rekonstrukcija bude najavljena, što međutim ne znači da će novi sastav Vlade doneti i uštede.
Razlog za to što predlogom budžeta za 2011. ova „sitnica" >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nije predviđena, stranke navode to što razgovori među koalicionim partnerima o toj temi još uvek nisu počeli.
Zameniti Cvetkovića
"Ako bi došlo do promene predsednika vlade, onda bi rekonstrukcija i mogla imati smisla ako se računa na agresivnu predizbornu kampanju. Sa ovim predsednikom vlade i ovim ministrima vlada neće bogzna kako doprineti rezultatu na izborima. Zato ne bi bilo besmisleno da se izabere valjan predsednik vlade, pa da se cela vlada angažuje da bude ponovo izabrana. Ovako glasači treba da biraju ne vladu nego partije, zapravo treba da glasaju protiv vlade, a za partije”, kaže Gligorov.
Raspoloženi za rekonstrukciju i to što pre (ako je moguće do kraja januara) su i u Ujedinjenim regionima Srbije, Socijalističkoj partiji Srbije, dok u Srpskom pokretu obnove tvrde da neće „biti prepreka" takvoj odluci.
Portparol SPS-a Đorđe Milićević kaže da koliko on zna otvorenih razgovora o rekonstrukciji Vlade još uvek nije bilo, kao i da to što budžetom za narednu godinu ona nije predviđena ne znači da se od te ideje odustalo.
„SPS je otvoren za svaki razgovor, ali kako se sada ne zna ni šta je cilj ni kontekst ni sadržaj budžetom su morala da se predvide sredstva za sva ministarstva", ističe Milićević.
Ako dođe do rekonstrukcije SPS je, naglašava Milićević, za to da se neka sredstva moraju uštedeti. „Ali tek onog trenutka kada se krene s tim očekujem da Ministarstvo finansija izađe s jasno formulisanim predlogom šta treba uraditi sa budžetom", kaže Milićević.
To što usvojeni budžet za 2011. ne predviđa rekonstrukciju Vlade ne znači da je neće biti, samo ona treba da bude urađena na sistematičan način, kažu u Ujedninjenim regionima Srbije. „Ono za šta se mi u URS zalažemo je da ne bi trebalo da bude više od 15 resora i da bi rekonstrukcija morala da bude gotova do kraja januara", ističu u Dinkićevoj partiji.
Potpredsednik SPO-a Aleksandar Jugović kaže da je verovatno procenjeno da je kasno za rekonstrukciju Vlade, ali da ukoliko do toga ipak dođe, „tome racionalnom potezu" SPO ne bi bio prepreka.
Ekonomisti na promene u Vladi gledaju drugačije pa tako Miroslav Zdravković, urednik portala ekonomija.org, kaže da je rekonstrukcija Vlade trebalo da bude uneta u budžet za narednu godinu, ako u kabinetu premijera Cvetkovića već planiraju promene, ali da „takvom rekonstrukcijom nikakve značajnije uštede nisu moguće".
Plate i suvišnim ministrima
"Pošto se plate svi oni koji treba da osmisle tu reformu i svi troškovi u vezi s time, treba videti i šta da se radi sa ministrima koji će izgubiti posao, što ne znači nužno da će izgubiti i platu, tako da će morati da se sačeka za eventualne uštede. Ali, mislim da motivacija Vlade i nije ušteda, već da se pokaže da su oni nešto radili pred izbore i da se ostavi utisak da oni vide da je kriza i da pokažu da je efikasnost Vlade veća”, smatra Gligorov.
"Jedan faktor najavljene rekonstrukcije je medijski pritisak, pošto se Vlada nalazi pod vatrom zbog toga što ima čak 27 ministara, a drugi je funkcionalni, koji podrazumeva pitanje da li će Vlada bolje funkcionisati sa manje ministara”, smatra on.
Kako dodaje, osim same Vlade postavlja se i pitanje više od 100 agencija koje rade u Srbiji.
"Pitanje nije toliko u njihovom broju, koliko u njihovoj opravdanosti. Možda je potrebno da imamo tužilaštvo za ratne zločine sa budžetom od 150 miliona jer je potrebno rešiti probleme iz prošlosti, ali Haški tribunal, na primer, ima ograničeni rok trajanja, dok kod nas to Tužilaštvo može da postoji i 2070. godine”, ističe Zdravković.
Prema njegovim rečima, država neće imati drugog izbora nego da naredne godine pravi rebalans budžeta, ako bude menjana struktura Vlade Srbije.
S druge strane, Vladimir Gligorov iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije smatra da nije bilo moguće da Vlada sada predvidi ono što tek namerava da uradi, odnosno, kako kaže, „budžet je pravljen za vladu koja sada postoji i za ministarstva koja sada postoje".
"Ako bude rekonstrukcije, njoj se može pristupiti na dva načina. Prvi je da se budžeti ministarstava integrišu, pod uslovom da ne bude menjanja osnovnih stavki, kada rebalans možda i ne bi bio potreban ili bi samo formalno-pravno morao da bude izvršen. Ali, ako rekonstrukcija bude podrazumevala značajnije promene u Vladi i otvaranje novih budžetskih stavki, onda je jasno da će biti potreban pravi rebalans”, kaže Gligorov.
On međutim napominje da reforme tog tipa, u prvom periodu obično ne donose uštede, već troškove, a da tek kasnije eventualno kao rezultat mogu doći i manji izdaci.
