Izvor: B92, 22.Okt.2010, 11:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rebalans budžeta pod lupom MMF-a
Beograd -- Sudbina predloženog rebalansa budžeta zavisiće od toga da li će Misiji MMF-a biti važniji minus u kasi izražen u procentima ili u apsolutnom iznosu.
Da li će proizvođači mleka dobiti veće premije, policajci bonuse, privrednici subvencionisane kredite, fakulteti grejanje, a najsiromašniji socijalnu pomoć u najvećoj meri zavisiće od toga da li će Međunarodni monetarni fond biti spreman da "zažmuri" na finansijsku gimnastiku Vlade >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Republike Srbije kojom je prekrojen budžet za ovu godinu.
Bez obzira na to što su visoki zvaničnici MMF-a isticali kako apetiti prilikom rebalansa budžeta ne mogu biti veliki i da će Srbija morati da izabere prioritete, naša vlada je, jednim delom zbog veće inflacije, pronašla čarobnu formulu po kojoj ne da nije morala da bira šta joj je preče nego su listi želja za većom potrošnjom dodati i još neki prohtevi.
Prema proceni Milojka Arsića, profesora Ekonomskog fakulteta, sudbina predloženog rebalansa zavisiće od toga da li će pregovaračima iz Vašingtona biti važniji minus u kasi izražen u procentima ili u apsolutnom iznosu.
"Bilo bi bolje da se prednost da apsolutnom iznosu kojim se minus u kasi ograničava na 120 milijardi dinara", ubeđen je Arsić.
A kakva je razlika između ove dve brojke najbolje je objasnio Miladin Kovačević, zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku.
Podsećajući da je prilikom kreiranja budžeta za 2010. godinu u obzir uzeta procena da će inflacija biti šest odsto, a da će ekonomski rast ove godine dostići 1,5 odsto, Kovačević je objasnio da veći rast cena nominalno donosi i više prihoda u državnu kasu.
Posledično, to utiče na povećanje bruto domaćeg proizvoda. Tako da nije alhemija već prosta matematika pomogla našoj vladi da uoči šeste runde pregovora sa MMF-om poveća potrošnju, a minus u kasi zadrži na istom nivou. Jer, razlika između planiranih 4,8 odsto BDP-a i ostvarenih 4,8 odsto većeg BDP-a otvara i prostor za veću potrošnju.
I Arsić, koji je inače i savetnik premijera Mirka Cvetkovića, potvrđuje da veća inflacija, povećava bruto domaći proizvod, ali i budžetske prihode.
"Samim tim što se nominalno ostvaruje značajniji promet u trgovini, jer je roba skuplja, naplata poreza na dodatu vrednost (PDV) je veća. Takođe, slabljenjem dinara i prihodi od carina na uvoz su poboljšani", objašnjava Arsić kako se nominalno povećavaju prihodi u budžetu.
On dodaje i da je pitanje koliko je fiskalna politika uticala da Srbija ima veću inflaciju nego region, iako su klimatski i neki spoljni efekti bili isti. Odgovor je, kaže, u značajnijem rastu domaće tražnje u Srbiji nego kod suseda, što je posledica podsticajnih mera koje je vlada primenjivala.
Pri tom, Arsić ne misli da je to krivica ministarke finansija Diane Dragutinović, već pre Vlade Srbije, jer uvek kada je vlast sastavljena od koalicija onda se prioriteti rasplinjavaju, pa su samim tim i zahtevi za potrošnju veći.
Dok u nadležnom Ministarstvu finansija ovu temu ne žele da komentarišu, da inflacija ima efekat na budžet, potvrđuje Jurij Bajec, takođe premijerov savetnik.
"Naravno, nominalno gledano, uvek kada dođe do inflacije veće nego što je očekivano, dolazi i do nekog većeg priliva para u budžet. U tom smislu se stvara izvesni dodatni dinarski prihod. A s druge strane, nikada se ne potroši ceo budžet onako kako je to planirano. Tako da se i preraspodelom tih nepotrošenih sredstva jedan deo novca oslobađa za trošenje u druge svrhe. Najzad, mi ćemo u pregovorima sa Međunarodnim monetarnim fondom videti kakvo je njihovo viđenje situacije. Da li je procena rasta od 1,5 odsto BDP-a i dalje na stolu ili postoji nagoveštaj da bi to moglo biti nešto bolje. To mnogo znači. Nemojte da zaboravite da jedan odsto BDP-a iznosi oko 300 miliona evra i da u tom smislu nije svejedno kako će se stvari odvijati", objašnjava Bajec.
Pratite specijal: NIS na berzi
