Izvor: Politika, 05.Mar.2014, 19:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rebalans budžeta odmah posle izbora
Ministar finansija najavljuje novu fiskalnu konsolidacija uz podršku privrede, ali sa manje socijalnih troškova
Ministar finansija Lazar Krstić najavio je na „Biznis formu” na Kopaoniku da će posle parlamentarnih izbora uslediti rebalans budžeta za ovu godinu. Ovom izjavom prvi čovek srpskih javnih finansija demantovao je sam sebe. Jer je 9. decembra prošle godine, kada je branio predlog budžeta pred poslanicima, odbacivao takvu mogućnost. „Realno prikazani prihodi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i rashodi omogućiće da se izbegne rebalans budžeta za 2014. godinu”. Samo tri meseca kasnije pravi se novi proračun javnih finansija. Zašto, kada su i najveći pesimisti rebalans predviđali za drugu polovinu godine.
Krstićeva izjava usledila je praktično kao odgovor na konstataciju Pavla Petrovića, predsednika Fiskalnog saveta, da će deficit budžeta Srbije u 2014. dostići sedam, pa čak i osam odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što će biti najveća stopa u regionu. Država to neće dozvoliti, Krstićeva je poruka, jer će „fiskalna konsolidacija biti urađena na najbolji način koji će stimulisati privredu, sa najmanje socijalnih troškova”.
Međutim, ni Krstić, a ni drugi zvaničnici na kopaoničkom „Biznis forumu” kao da nisu bili voljni da kažu koje to mere „nosi” fiskalna konsolidacija, a pogotovo koji su to socijalni troškovi.
Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da najava prekomponovanja državne kase nije iznenađenje i da Krstiću niko nije ni verovao da rebalansa neće biti. Po njemu, razlog za rebalans je podbačaj prihoda.
– Uveren sam da nisu trošili više nego što su planirali. Ne verujem da država može da poveća fiskalne prihode. PDV je već povećan, a i da uzme od najimućnijih, to nije dovoljno. Minus u kasi je nečuveno visok. U poseti je MMF, a njihov stalni zahtev je smanjenje rashoda. Taj zahtev nema alternativu, a problem je što je politički riskantan i društveno bolan. Uštede su moguće samo na širokom obuhvatu što znači da će se u još lošijem položaju naći sve više ljudi. Pogotovo oni koji pare dobijaju iz budžeta, a to su penzioneri i zaposleni u javnom sektoru. Smanjenje plata i penzija je sasvim izvesno, kao i otpuštanje u javnom sektoru. Nova vlada će imati horizont od četiri godine da to uradi što će za njih biti politički skupo. Perje će leteti na sve strane – kaže Madžar.
Ovaj stručnjak podseća da se stalno pojavljuju novi podaci o broju zaposlenih u javnom sektoru i da je poslednja brojka koju je izrekao i sam ministar finansija 780.000.
Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić nema dilemu da će rebalans predvideti nove mere štednje, ali kaže da nam one neće biti poznate sve do posle izbora. Upravo zbog štednje rebalans će projektovati niži budžetski deficit.
– Prihodi su manji od planiranih. Ministarstvo finansija je plan prihoda uradilo s pretpostavkom privrednog rasta od jedan odsto, ali stagnacija je mnogo verovatnija. Privredna aktivnost se usporava. Javni prihodi padaju zbog nelikvidnosti i nesolventnosti privrede, a problemi u privredi se uopšte ne rešavaju u poslednjih pet, šest godina. Dodatno, sada posustaje i onaj zdrav deo privrede koji proizvodi što se vidi po tome što velika privatna preduzeća ne izmiruju više redovno poreske obaveze. Jedno vreme smo imali veliki intervencionizam u privredi, a sada smo otišli u drugu krajnost – potpunu pasivnost prema tim problemima. Subvencionisani krediti su ukinuti, a s druge strane reforme nisu sprovedene, što je loša kombinacija. Privredu treba pomoći u krizi, a šest, sedam milijardi dinara za subvencije u odnosu na ukupan deficit nije nikakav trošak – ukazuje Arsić.
Po njemu, visok budžetski deficit zahteva „žešće” mere štednje. Antikrizne mere koje se uklapaju u smanjenje deficita je štednja na tekućim rashodima – platama i penzijama. Drugog puta, kaže, nema. I druge zemlje su u krizi smanjivale minus u državnoj kasi. Politika štednje daje rezultate u periodu od dve, tri godine tako što usporava rast javnog duga u odnosu na BDP, a zatim se rast i zaustavlja. Rečju potrebna je dobra kombinacija za smanjenje deficita i podsticanje privrede.
Na pitanje za koje namene će biti utrošena milijarda dolara povoljnog arapskog kredita i da li ćemo tim parama vratiti pređašnje skupe zajmove kako je ranije bilo najavljivano Arsić kaže da takav potez ne bi bio dobar.
– Nema nikakvog smisla sada otplatiti skup zajam, pa se kroz dva meseca ponovo zadužiti po kamati od šest, sedam odsto. Nema spora da je taj zajam povoljan, ali bi bolje bilo da je odobren u evrima zbog rizika koje dolar nosi. Tih 290 miliona dolara koje donosi niska kamata na ovaj zajam o kojoj govori ministar finansija zapravo je razlika između tih dva odsto kamate i sedam odsto koliko bi platili da smo zajam morali da uzmemo na komercijalnom tržištu – objašnjava Arsić.
Jovana Rabrenović
----------------------------------------------
Sa MMF o finansijskoj konsolidaciji
Kopaonik – Ministar finansija Srbije Lazar Krstić izjavio je da se s Međunarodnim monetarnim fondom razgovara o neophodnoj finansijskoj konsolidaciji i načinu na koji će se ona sprovesti. „Aranžman sa MMF-om je za Srbiju bitan ne zato što je nama neophodan novac već zbog političkog imidža Srbije, koji mora da se promeni kako bi se privukli strani i domaći investitori, ali i strani kreditori”, rekao je Krstić.
On je izrazio zadovoljstvo što je vlada baš u vreme predizborne kampanje pozvala MMF na razgovore i da je istovremeno ta finansijska institucija pokazala ozbiljne znake respekta i vere u Srbiju time što su njeni predstavnici došli na pregovore.
Ministar finansija je rekao da se razgovori sa MMF-om sada nalaze u drugoj fazi, koja podrazumeva sagledavanje neophodnog stepena fiskalne konsolidacije, a tek posle nje se razgovara o političkim odlukama.
Misija MMF-a boravi u Srbiji od 26. februara povodom sagledavanja stanja u javnim finansijama i utvrđivanja uslova za ugovaranje novog aranžmana iz predostrožnosti.
Beta
----------------------------------------------
Stezati kaiš i ulagati
Kopaonik – Sprovođenje fiskalne konsolidacije u Srbiji je neophodno kako bi se racionalizovali javni rashodi u delu koji se tiču potrošnje, budući da ima dosta nepotrebnih izdataka, ocenio je predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije Nebojša Savić.
„Ako govorimo o tekućoj politici i reformama, mi sa jedne strane imamo monetarnu politiku koja je uspela da stabilizuje inflaciju na niskom nivou, ali imamo visok fiskalni deficit koji je rastao od 2008. godine i sada iznosi sedam odsto BDP”, rekao je Savić Tanjugu.
On je naveo da je neophodno da se u fiskalnom delu preduzmu mere, odnosno da dođe do fiskalne konsolidacije.
To, kako je kazao, znači smanjivanje javnih rashoda u delu koji se zove potrošnja i povećanje javnih rashoda u onom delu koji se odnosi na kapitalne investicije. „U tom smislu lažna je dilema da li treba štedeti ili ulagati, stezati kaiš ili ne stezati, treba nam jedno i drugo na pravim mestima”, rekao je Savić.
Ako se to ne učini, odnosno ne sprovede fiskalna konsolidacija, kazao je, Srbija je izložena riziku da dođe u situaciju da ne može da izmiruje svoje obaveze.
objavljeno: 05.03.2014.
