Izvor: Blic, 01.Nov.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Realni rast plata pet odsto
Realni rast plata pet odsto
BEOGRAD - Nije bilo lako sklopiti budžet za iduću godinu i sa očekivanim prihodima od 214,6 milijardi dinara ispuniti sve zakonske obaveze prema njegovim korisnicima, isplatiti dugove prema našim građanima i stranim kreditorima, zbrinuti sve socijalno ugrožene kategorije stanovništva i finansirati restruktuiranje privrede - rekao je juče na konferenciji za novinare Božidar Đelić, republički ministar za finansije, potvrđujući da je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Vlada Srbije juče, pored budžeta, usvojila i finansijske planove fondova socijalnog osiguranja, završni račun budžeta za prošlu godinu i izveštaj budžetske inspekcije za prošlu godinu, ali i za period od 1996. do 2000. godine.
Za iduću godinu su planirani rashodi od 261,5 milijardi dinara, što znači da će budžetski deficit biti 46,9 milijardi dinara. On će se, kako je objasnio Đelić, najvećim delom pokriti prihodima od privatizacije, zatim kreditima od međunarodnih finansijskih institucija, donacijama, zaduženjem kod NBJ i domaćih banaka. Naglašavajući da su u ovoj godini plate koje se isplaćuju iz budžeta u nekim slučajevima uvećane i do dva i po puta, on je najavio da oni dogodine neće moći realno da porastu više od pet odsto. Kad se uračuna očekivana inflacija od devet odsto, nominalni rast zarada budžetskih korisnika u proseku neće biti veći od 10 do 11 procenata.
Iz republičke kase će početi i otplata starog duga prema penzionerima, a planirano je da se te obaveze izmire u naredne tri godine. U decembru bi, kako je potvrdio Đelić, trebalo da se precizira kako će se ti dugovi vraćati. Za zbrinjavanje radnika koji u procesu tranzicije ostaju bez posla iduće godine biće izdvojeno 7,5 milijardi dinara, a za programe Tržišta rada šest milijardi dinara.
Agrarni budžet je planiran na 7,5 milijardi dinara, a pored dosadašnjih premija za mleko, duvan i šećernu repu, dogodine bi one bile isplaćivane i za uzgoj suncokreta i soje u iznosu od 4.000 dinara po hektaru. U planu je i regresiranje ukrupnjavanja zemljišta.
Kontrolom budžetske potrošnje u prošloj godini ocenjeno je da su sanirani ključni izvori zloupotreba, ali je potrebno otkloniti neke manjkavosti u budžetskoj tehnici. M.V.
