Izvor: Politika, 11.Feb.2012, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Razvojna ili politička banka
Skupštinska rasprava treba da uobliči tekst zakona, jer se stavovi o toj instituciji kreću od potpunog osporavanja do željnog iščekivanja
Predlog Zakona o razvojnoj banci samo što je sročen, a već je izazvao oprečne stavove u javnosti, koji se kreću od potpunog osporavanja do toga da i te kako može biti od koristi. Banka bi trebalo da počne da radi već krajem ove godine.
Minimalni osnivački kapital iznosiće 400 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a kapital će biti obezbeđen iz republičkog budžeta. Srbija će, prema tom predlogu, biti većinski vlasnik banke.
Razvojnoj banci, koja će poslovati na osnovu uobičajenih bankarskih standarda, uvećanje profita neće biti prioritet. Ona će preuzeti prava i obaveze, sredstva za rad i arhivu Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza i dužnosti jedinice za upravljanje Fondom revolving kredita Srbije.
Šefica Radne grupe za izradu zakona Tatjana Isaković kaže da je teško reći kolika će biti kamatna stopa za svaki pojedinačni projekat koji će ići preko Razvojne banke, ali da je glavni cilj da se krediti odobravaju na duži rok i s povoljnim kamatama.
– Teško je reći da li će to biti dva, tri ili četiri odsto, ali kamata će biti jednocifrena. Sredstva Razvojne banke ići će preko komercijalnih banaka – kaže Isaković.
Na primedbu da je osnivački kapital banke od 400 miliona evra nedovoljan, ona kazuje da to neće biti jedina sredstva i da će i međunarodne finansijske institucije moći da plasiraju sredstva preko Razvojne banke.
Po oceni direktorke Fonda za razvoj Slađane Backović kreditiranje preko Razvojne banke biće dobro za velike i bonitetne klijente, ali poteškoće mogu da nastanu kod kreditiranja malih i srednjih preduzeća. Prema njenim rečima, ako Razvojna banka obezbedi dodatna sredstva od onih koja su predviđena njenim formiranjem biće korisna za privredu Srbije.
Po Bošku Živkoviću, profesoru Ekonomskog fakulteta u Beogradu, tvrdnja da se osnivanjem Razvojne banke uvodi mogućnost korupcije prilikom raspodele sredstava nije tačna, jer se time upravo bitno smanjuje verovatnoća korupcije u odnosu na sadašnje razvojne institucije.
– Razvojna, kao i sve druge banke, imaće svoju reviziju, što sadašnje slične institucije nisu imale. Povrh toga imaće i državnu reviziju i obavezu objavljivanja sopstvenih bilansa koja do sada nije postojala za te institucije, objasnio je Živković.
On je ukazao da su razvojne institucije do sada radile takozvano direktno kreditiranje, pa je tako Fond za razvoj direktno plasirao sredstva tačno određenim preduzećima. Razvojna banka neće imati tu mogućnost. Ona će raditi preko poslovnih banaka – izbor klijenta, naplatu kredita, kreditni rizik, sve će to raditi poslovne banke, kaže Živković.
Prema njegovim rečima, razvojna banka ima zadatak kao što to, recimo, rade EBRD ili Nemačka razvojna banka (KfW) da obezbedi sredstva koja bi određenim delovima privrede bila dostupnija nego pod komercijalnim uslovima.
Prema Predlogu zakona predsednik Nadzornog odbora trebalo bi da bude ministar finansija, što bi značilo da direktnu odgovornost za poslovanje ima to ministarstvo. On je istakao da je besmislena i tvrdnja da kamatne stope na sredstva, koja će ići preko Razvojne banke, neće biti konkurentne „jer Razvojna banka po definiciji nije nužno profitno orijentisana institucija. Ona može najmanje za visinu profita, naravno da pri tom ne pretrpi gubitak, da obezbeđuje povoljnije kredite”.
Živković je naveo i da se tu može napraviti analogija sa evropskim razvojnim institucijama, „koje obezbeđuju, recimo, četiri do šest odsto kamate na godišnjem nivou, a onda se na taj iznos dodaju troškovi koje imaju banke vezano za plasman tih sredstava”.
U Uniji poslodavaca smatraju u predloženom rešenju nedostaje kontrola sredstava kojima će Razvojna banka raspolagati, kao i da je uloga ministara u Nadzornom odboru banke prevelika i da će omogućiti značajan politički uticaj nad bankom.
–Postoji opasnost da neko utera banku u veliki dug zaduživanjem na tržištima hartija od vrednosti, što će onda država morati da plaća, jer se Predlogom ne definiše nikakav limit kod kupovina obveznica. Mora se jasno odrediti da je moguća kupovina samo prvoklasnih hartija od vrednosti – smatraju u Uniji.
Ovo udruženje je u svom ranijem predlogu vladi insistiralo da se kreira jasan plan prioriteta investiranja. Po njima, kroz banku bi trebalo obezbediti i sredstva za kreditiranje plasmana robe domaćih proizvođača u velike svetske trgovinske lance, jer nemogućnost proizvođača da dođu do ovih sredstava sputava povećanje izvoza.
Oni tvrde i da Razvojna banka ne može da radi preko poslovnih banaka
– Član 11. pretvara Razvojnu banku Srbije u garantni fond za poslovne banke, čime će biti onemogućeno kreditiranje preduzeća sa dobrim biznis planovima u nerazvijenim područjima, preduzeća koja su se duže nalazila u stanju nelikvidnosti ili imala blokirane račune, a posebno će početnici u biznisu u oblasti IT industrije biti onemogućeni da dođu do inicijalnog kapitala koji im je potreban. To rešenje će omogućiti stvaranje profita poslovnim bankama i njegov direktni rezultat biće da u takvim uslovima banke neće biti stimulisane da smanje svoje efektivne kamatne stope na kredite privredi. Razvojna banka bi trebalo da pospeši konkurenciju među poslovnim bankama, a ne da još čvršće utvrdi njihovu poziciju.
Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin ocenio je da je budžet od 400 miliona evra za tu banku nedovoljan i da mora da ima kapacitet od bar milijardu evra kako bi mogla da bude u funkciji podsticaja privrednog razvoja.
Komora je, inače, predložila niz amandmana na Zakon o srpskoj razvojnoj banci kako bi taj pravni akt bio poboljšan.
– Napravljeni su određeni propusti koji nisu činjeni u zemljama u regionu. Ako smo želeli da imamo zakon o razvojnoj banci, onda moramo da imamo funkcionalnu razvojnu banku koja će imati adekvatan nivo kapitalizacije i finansijskih sredstava koji može podržati velike razvojne i infrastrukturne projekte, kaže Bugarin.
Predsednik Udruženja korporativnih direktora Srbije Toplica Spasojević ocenio je da osnivanje razvojne banke može biti „korektivni faktor” u pogledu sniženja kamata i da je realno da počne sa radom u ovoj godini.
Jovana Rabrenović
-----------------------------------------------------------
Razvojna banka potrebna, ali predlog zakona ima propuste
Stručnjaci Ekonomskog instituta u Beogradu ocenili su da predlog zakona o razvojnoj banci ima dobre strane, ali i propuste kao što je ostavljanje prostora za politički uticaj na poslovanje.
Ne postoji sumnja da razvojna banka treba da postoji, ali nije dobro da se nazire ostavljena mogućnost za politički uticaj na poslovanje, jer je predviđeno da pet od sedam članova nadzornog odbora budu ministri, kaže saradnik tog instituta Vladimir Vučković.
Na predstavljanju novog broja biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT), on je rekao da je dobro to što je odabrano da razvojna banka funkcioniše na principu indirektnog finansiranja, ali da treba biti svestan da i taj sistem ima mane. „To je nešto što liči na subvencionisane kredite koje smo do sada imali i u slučaju kada se poslednja reč o kreditiranju ostavlja poslovnim bankama”, rekao je Vučković, koji je član Fiskalnog saveta.
On je ocenio da je „zanimljivo” to što je ipak ostavljena mogućnost da država, kako kažu predlagači zakona, „izuzetno direktno finansira određene projekte i određena preduzeća”. „Nije dobro što se ne vidi koji će kriterijumi tu biti korišćeni, a ako ovo ukrstimo sa mogućnošću da politika ima izražen uticaj, jasno je da možemo dobiti neke povlašćene dužnike”, rekao je Vučković.
On je istakao da se postavlja pitanje da li će država moći da utiče preko razvojna banke na privredne performanse i buduću strukturu privrede.
Prema rečima Vučkovića, pitanje je i da li će razvojna banka, koja treba da ima ambiciozne ciljeve, sa osnivačkim kapitalom od 400 miliona evra, moći da odgovori zadacima naročito kada se ima u vidu da prvenstveno treba da finansira infrastrukturu.
J. R.
objavljeno: 12.02.2012
